Борба за друго дете

"Госпођице, размишљајте о томе на време. Лепше је бити нечија баба, него само баба", саветовао је своје суграђанке Душко Радовић једног прохладног новембарског јутра давне 1980. године. Те године из породилишта широм централне Србије свет је угледала 81.000 беба. Две и по деценије касније, у нашој земљи рођено је свега 72.180 беба, а демографи упозоравају да бабице постају технолошки вишак, јер се сваке године роди око шест хиљада беба мање у односу на претходну. Сваке године у Србији "нестане" један град од 35.000 становника, а ако се наставе садашњи демографски трендови Срби ће за четврт века постати национална мањина у својој држави.

Иако су демографска звона почела да звоне на узбуну пре скоро половине века, Србија је тек ове године дефинисала Стратегију за подстицање рађања, а ако она буде усвојена, родитељи ће моћи да рачунају на додељивање једнократне новчане помоћи при рођењу другог, трећег и четвртог детета, накнаду зараде у пуном износу за време трудничког боловања, бесплатне уџбенике за предшколско, основно и средње образовање за свако треће и четврто дете, обезбеђивање повољних стамбених кредита за брачне парове до 35 година, уз смањивање висине износа кредитног задужења с повећањем броја деце у породици, развијање мреже установа за предшколско васпитање, отварање предшколских установа у новим насељима и при радним предузећима...

Закони природе и демографски закони не могу читати "између редова" и они јасно говоре да је за просту репродукцију нације потребно троје деце – једно за маму, друго за тату, а треће за државу. Међутим, помоћник министра за рад и социјалну политику Бојан Анђелковић тврди да у овом тренутку држава мора да води битку за друго дете јер се све већи број брачних парова одлучује да гаји – једног наследника.

"Ова стратегија била је на јавној расправи до 15. октобра и највећи део критика био је упућен на рачун ПДВ-а, односно укидање пореза на дечју храну и опрему. Међутим, њени аутори предложили су низ врло конкретних решења усмерених ка повећању наталитета и истовремено водили рачуна о економској и психолошкој мотивацији за родитељство, снижавању економске цене родитељства и усклађивању рада и родитељства... Стратегијом је предвиђено да се измене неке одредбе Закона о раду које би омогућиле да жена буде заштићена од самовоље послодавца – да нико приликом пријема на посао не сме да је "преслишава" да ли је трудна и када има намеру да роди дете, односно да нико не може да је смени с њене позиције док се она налази на трудничком или породиљском боловању. Такође је предвиђено да се уведе скраћено радно време за оне жене које се налазе на породиљском одсуству а желе да раде. Стратегијом је предвиђена и изградња нових обданишта и усклађивање радног времена вртића с радним временом родитеља... Речју, Стратегијом је предвиђен низ врло конкретних мера, али оне ће се реализовати у зависности од тога колико пара буде у републичком буџету", закључује Бојан Анђелковић.   

Наш саговорник додаје да ниједна западна земља, осим Француске која већ шездесет година спроводи активну популациону политику, није имала већих успеха у борби с демографским ветрењачама и додаје да, бар када је о демографским трендовима реч – Србија јесте део Европе. 

Посматрајући упоредне демографске графиконе могли бисмо доћи до истог закључка који је донео наш саговорник. Наиме, ако имамо на уму да на једну маму у Италији долази 1,33 деце, у Грчкој 1,29, у Шпанији 1,32, у Немачкој 1,37, у Великој Британији 1,74, у Холандији 1,73 деце... могли бисмо закључити да је и Србија део Европе, јер игра бројки говори да у нашој земљи на једну маму долази 1,44 деце.

Међутим, ако бисмо парафразирали Оскара Вајлда који је тврдио да је "интерпретација неупоредиво значајнија од чињеница" морали бисмо да се сложимо с чињеницом да Србија не припада породици европских земаља које тако снажно запљускују валови еманципације и у којима жене жртвује материнство на олтару каријере, а дилему имати (успешан пословни живот) или бити (мама) решавају рађањем – једног наследника. Чињеница је да све европске статистике сведоче да је потврда о мамином факултетском образовању обрнуто пропорционална броју деце у породици, али... Наша национална статистика сведочи да у Србији постоји милион жена које су по професији – домаћице, а да број дама с дипломатским дипломама не прелази пет процената.

Резултати студије коју је на репрезентативном узорку жена током прошле године спровела Асоцијација за женску иницијативу и Истраживачки центар за род и етницитет из Будимпеште показали су да половина жена у Србији нема радну књижицу, али да ради 24 часа дневно како би задовољила све потребе своје породице. Родитељска улога српског мушкарца своди се на – играње с децом, држање васпитних лекција и решавање конкретних дечјих проблема. Стереотипе о балканском мушкарцу (п)одржало је и ово истраживање – највећи број представника јачег пола који су учествовали у овој студији изјавио је да се веома ретко бави кућним пословима, спремањем хране и стана и "менаџментом" домаћинства. Уз то, самозадовољно цитирају Чолину легендарну реченицу "украдену" из ТВ спотова о пиву и националном авио-превознику "Ја ту ништа не бих мењао". Због овако "ангажованог" односа према породици највећи број жена који је учествовао у овој студији изјавио је да не жели да роди ниједно дете више у односу на постојећи број малишана на списку станара.