Град супротности на ушћу две реке

При сусрету са нашом престоницом, посетиоци, у зависности одакле долазе, реагују различито, али сагласни су у једном – Београд је град супротности и неискоришћеног потенцијала. Ада Циганлија, Београдска тврђава и обале река места су која остављају утисак на све странце. Кажу да у очи најпре упада својеврстан микс истока и запада, као и динамика која је присутна у сваком сегменту живота главног града.

За Лору Винс, Американку која две године живи у српској престоници, Београд има „нешто њујоршко”.

– Ритам и енергија овог града фасцинирају ме од првог дана. Имала сам срећу да обиђем многе светске метрополе, али једино сам осетила да припадам овде и у Њујорку.Београд је једноставно лако волети – прича Винсова.

Када се, због природе мужевљевог посла, доселила овамо доживела је културолошки шок, који Американци често помињу када говоре о сусрету са Европом, нарочито Балканом.

– Све ми је било некако „наопачке”, почев од „Мекдоналдса” који је код нас свратиште за најсиромашније слојеве, док је овде скупо место у које залази такозвани фини свет. Када смо долазили, речено нам је да ћемо живети у елитном делу града, па никако нисам могла да појмим шта је ексклузивно у кварту који кубури са паркинг местима и чије улице су непрестано раскопане. Касније смо открили сеновите улице и шармантне кафее у комшилуку, па смо дефинитивно одлучили да останемо на Врачару. Посебно ме одушевљава Нови Београд, који је најбољи пример како људи могу да укроте соцреалистичку архитектуру – каже она.

Шетња обалама река, Калемегдан и Скадарлија су за Лору Винс омиљена места у граду, а сличан став има и осталих седам хиљада странаца који живе у Београду. На основу испитивања које језа прошлу годину урадио Градски завод за информатику и статистику по наруџбини Туристичке организације Београда, опуштена атмосфера најбољи је део престонице за већину странаца која овде живи више од годину дана. Позицију на листи омиљених места обезбедиле су и шетње Калемегданом, Адом Циганлијом, речним обалама...

Оно што странци, такође, много цене јесте изражен осећај личне безбедности, а од културних садржаја најпосећеније су галерије, музеји и биоскопи, док су лане највише посета забележили страни рок концерти, као и манифестације Ноћ музеја и Фестивал пива.

Маршрута за обилазак Београда, коју је на једном интернет форуму препоручио енглески туриста, сликовит је пример како људи са стране могу имати више осећаја за град него староседеоци. Он за почетак предлаже шетњу Карађорђевом улицом, од Бранковог моста до новобарокне зграде некадашње банке, једне од најлепших– и најзапуштенијих –у граду. Посетиоцима форума саветује да на време скрену према Теразијама, „како би се избегао ружни део око Железничке станице”. Према мишљењу многих, архитектонско решење које одваја српску престоницу од осталих светских градова јесу венци – Топличин, Косанчићев и Обилићев, који носе шмек старог Београда и сећање на нека давно минула времена. Звучи морбидно, али на та места странци хрле највише да би видели – рушевине. Ту су остаци Народне библиотеке, уништене 6. априла 1941. године. По истом принципу, атракција су постали и остаци Генералштаба, страдалог у једном другом, скоријем бомбардовању.

-----------------------------------------------------------

Мање гостију на рекама

Премда реке важе за адут на који престоница увек може да рачуна, ако је веровати угоститељима, све је мање оних који испијају кафицу или неко друго пиће на сплавовима. Парадокс је да престонички туристички посленици бележе све више гостију преко реке, а да истовремено власници сплавова бележе пад у пословању. Економска криза натерала је чак и младе Словенце, некада најбројније и најиздашније иностране госте сплавова, дазадрже хладну главу и прецизну рачуницу кад ваде новчаник из џепа. Туристи, али и домаћи гости не навраћају онако често на сплавове па је укупна посета, кажу угоститељи са реке, опала око 60 одсто.

-----------------------------------------------------------

Источњачки дух и западњачка брзина

Наша престоница посебно је занимљива посетиоцима из Словеније и Хрватске па је тако и загребачки „Вечерњи лист” посветио пажњу Београду. У „Вечерњаку” се наводи да се у нашем главном граду на готово сваком кораку налазе апсурди –од сигнализацијске саобраћајне кутије за слепе која не производи никакав звук, али има налепницу „тастер за слепе”, до празног контејнера насред најпрљавије улице с натписом „поклон Европске уније”.   

Даље се каже да је за младе Загрепчане Београд све што Загреб није.

„Загреб је квазипрозападњачки, а прозападњачки је утолико што је стерилан. Насупрот томе, Београд има источњачки дух и западњачку брзину у потпуно искривљеној варијанти”, пише овај лист.

Драган Вукотић
Владимир Вукасовић