Враћају дуг, чувају земљу

Дужничко коло све се више шири, а пољопривреда понајмање може да буде изузетак од актуелних економских недаћа. Земљорадници потражују све више новца од оних којима су испоручили своју робу. Рокови за плаћање трговинских ланаца се продужавају, па прерађивачи последично дугују земљорадницима. У таквој ситуацији све теже враћају кредите узете од банака.

Да је беспарица снажно закуцала на врата паора, знају и у Министарству пољопривреде. Приликом недавног потписивања уговора са комерцијалним банкама о краткорочном и дугорочном финансирању, чули су се предлози да се неким прописом трговинским ланцима и великим прерађивачима ограниче рокови плаћања робе коју су узели од земљорадника на 90 дана, на пример.

У Комерцијалној банци, која има велике пласмане у пољопривреди, кажу да се беспарица на коју се жале пољопривредници још не види на отплатама зајмова. Ипак, то што још нема већих проблема не приписују тoме што пољопривредници финансијски добро стоје, већ познатој одговорности паора који више воле да дуг отплате чак и пре времена. Сем тога, у случају већих зајмова паори су морали да ставе и хипотеку на земљиште, тако да их и страх да ће остати без основног средства за рад тера да редовно отплаћују дуг. Сеоске куће ником не требају, а земља ће, дугорочно, имати високу цену.

Помоћник директора ове банке за сектор становништва Жива Жебељан каже да се откупљивачи тешко могу ограничити да преузету робу плате у фиксном року.

– Пољопривредници сами немају снагу да се изборе за уговорну клаузулу о року плаћања. Сматрам да је решење увођење конкуренције, и то тако да земљорадници имају право да своју робу продају ван земље, као лане шећерну репу Хрватима, као и борба против монопола. Добро би било да се оснује и пољопривредна комора која ће као партнер преговарати са откупљивачима – сматра Жебељан.

Следеће недеље банке почињу да примају захтеве за краткорочне кредите, за око месец дана за дугорочне, са регресираним каматама, а интересовање за ове зајмове показаће колико су паори спремни да се задужују у ово време. Секретар одбора за аграр Привредне коморе Војводине Ђорђе Бугарин каже да је питање да ли ће се земљорадници усудити да узму ове истина повољне кредите, када знају да ће имати велике проблеме с продајом и наплатом.

– Прерађивачи нуде само уговоре без цене и рока плаћања. Другим речима, ризик ће бити заједнички. Проблем ће бити тржиште. Сада има вишка 300.000 тона пшенице, што блокира будући откуп. Због тога ће многи смањити улагања у сетву, а то значи да се може очекивати мањи принос – каже Бугарин, додајући да је аграр у ситуацији да мора кредитно да се задужи и да тиме практично бескаматно финансира трговинске ланце.

Дејан Јањатовић, члан Извршног одбора Прокредит банке, каже да и њима пољопривредници редовно измирују обавезе. Од укупног броја пољопривредника који у Србији користе кредит, више од 45 одсто има кредит у овој банци.

– У потпуности смо свесни ситуације у којој се налазе многи пољопривредни произвођачи. Знамо да многи и даље имају ненаплаћена потраживања и да их све то спречава да наставе са редовним измиривањем својих раније преузетих обавеза. Због тога смо понудили и повољне кредите за рефинансирање краткорочних позајмица које су многи од њих узели током 2007. године од Министарства пољопривреде. Отплата ових кредита већ доспева на наплату великом броју газдинстава. То сада представља додатни притисак, јер је пролећна сетва већ почела. Због тога, одлучили смо да домаћим пољопривредницима понудимо могућност да позајмицу узету од Министарства репрограмирају на рок до 36 месеци и врате кроз месечне рате прилагођене њиховим могућностима. То ће им омогућити да овог пролећа засеју и уложе у своју производњу много више – каже Јањатовић.