И посланици као губитници

Колико год звучало невероватно и иако је тешко да ће то изазвати сажаљење домаће јавности, највећи губитник у години штедње могао би бити парламент. После другог круга кресања јавних расхода, оног децембарског при изради оригиналног буџета и овог априлског, спакованог у ребаланс, фонд Народне скупштине са четири милијарде динара за 2008. годину, у 2009. ће бити сведен на 1,6 милијарди динара. Пошто су прво крајем прошле године, не дирајући у посланичке џепове, трошкови стручних служби смањени за трећину, што је преполовило укупан скупштински буџет, сада су под удар штедње, смањењем примања, дошли и народни изабраници. Док ће буџет за функционисање скупштинских служби бити смањен за десетак одсто, посланички знатно више, па ће укупан скупштински фонд бити умањен још за петину.

Ипак, у овом извлачењу, процентуално највише, за пример другима, своје фондове су стањили премијер и потпредседници: преполовили су их у просеку. Тако ће кабинету председника владе уместо 61,5 милиона динара на располагању бити 34,7, док ће први потпредседник Ивица Дачић уместо 71,9 моћи, са сарадницима, да утроши 34, а Божидар Ђелић 39 а не 67 милиона динара, како је било уцртано у први овогодишњи буџет. Кабинету потпредседника Динкића на располагању ће бити 31,7 уместо 59,7 милиона динара, а Јове Кркобабића 19,9 милиона динара, односно 54 одсто мање него по првобитном државном трошковнику. Криза ће умањити и издатке председника Републике и његовог кабинета – са 187 на 158 милиона динара.

Међутим, распакује ли се у четвртак предложена књига ребалансираних буџетских прихода и расхода по министарствима, из сувих бројки би могли да се изведу и погрешни закључци о губитницима и добитницима међу министарствима. Тако бисмо, рецимо, могли да констатујемо да једино ко на себи није штедео јесте онај ко је касу кројио – Министарство финансија. Оно ће, како је убележено у ребаланс, уместо 301,5 моћи да потроши 424,7 милијарди динара. Истовремено, нова буџетска рачуница наизглед је најсуровија за Министарство за државну управу и локалну самоуправу под чијом капом ће уместо 1,518 милијарди бити само 468 милиона динара. Међутим, никад компликованија буџетска математика, по објашњењима које смо током празника добили у надлежним министарствима, бива много јаснија. Цифре су тачне, али буџет којим ће управљати министарка финансија (урачунати и трошкови припадајућих управа у саставу Министарства) повећан је за више од 120 милијарди, највише због најављеног задуживања код међународних и домаћих кредитора и емисије краткорочних хартија од вредности, које ће се књижити на душу овог министарства, а ради покрића повећаног дефицита. И то је заправо једини појединачни буџет који је повећан. Што се тиче Министарства за државну управу и локалну самоуправу коме су у децембру издаци повећани за више од четири пута, због 1,1 милијарде динара планиране за отпремнине запосленима у локалној администрацији, оно се вратило на отприлике стари фонд. Влада је заправо, како нам је објашњено, недавно одлучила да ове године не финансира добровољни одлазак општинских службеника из републичког буџета (за који, истина, није ни било неког интересовања), односно да овај програм, како кажу у Министарству, „стави aд акта”.

Мада се на удару штедње, тачније смањења плата, овога пута неће наћи запослени у здравству, који, иначе, имају веће плате од колега у државној управи, и плате примају из фондовске, а не буџетске касе, буџетска средства којим управља Министарство биће преполовљена, са 7,6 на 3,8 милијарди. Разлика се готово поклапа са уштедом на смањењу трансфера републичком фонду здравственог осигурања.

За разлику од Министарства здравља, Министарство просвете, баш захваљујући томе што се плате просветара књиже као буџетски трошак, упркос уштедама на издацима просветне администрације и другим издацима ове институције, имаће практично најмање смањење буџета – за тек нешто више од једног процента. Мање смањење укупног буџета – мање и од једног процента, по ребалансираним подацима, бележи Министарство за рад и социјалну политику. Ово министарство је уштедело колико је тражено, али су издаци за социјална давања повећани, па се укупна цифра није спустила испод 87 милијарди динара.  Издаци за одбрану (Министарство одбране са Инспекторатом одбране, Војном службом безбедности и Војном обавештајном службом) са око 70 милијарди динара сведени су на 65,7 уз унутрашње прерасподеле, а Министарства унутрашњих послова за око три, на око 40 милијарди динара.

Укупан буџет Министарства спољних послова се умањује за више од 700 милиона динара, при чему се трошкови самог Министарства своде са 2,1 на 1,8 милијарди, а дипломатско-конзуларних представништава са 3,7 на 3,2 милијарде динара.         

Министарство економије и регионалног развоја, како је и најављивано, одрекло је петине издатака и свело буџет на 35 милијарди, при чему је сем административних трошкова, смањен и фонд за туризам, одложена издвајања по уговору са „Фијатом” чија реализација се преноси у идућу годину, а повећана буџетска подршка за кредитирање привреде . Готово за четвртину су скресани издаци Министарства пољопривреде, а     

Министарство за инфраструктуру своју буџетску бројку мораће да смањи за више од три милијарде динара.

Весна Јеличић

-------------------------------------------------

Мање и за правду

Издатке за правосуђе (од Врховног суда до општинских органа за прекршаје) и без умањења плата, држава ће ове године свести са 16 на 14,5 милијарди динара. Укупан буџет Министарства правде биће смањен за нешто више од 10 процена, уз веће уштеде у Министарству и извесно повећање новца Управи за извршење заводских санкција, и уместо 6,3 износиће 5,6 милијарди динара.

----------------------------------------------

Буџетски додатак за пензије

Да би и замрзнуте пензије могле да буду исплаћене, продубљена рупа у пензионерском фонду због смањених прихода, попуниће се додатним издвајањима из буџета. Трансфери ПИО Фонду из буџетске касе повећани су за 23,9 – на 213,2 милијарде.

Повећан је и трансфер Националној служби за запошљавање за 5,5 милијарди динара како би се амортизовао талас смањивања запослених услед кризе, а смањене дотације здравственом фонду за више од три милијарде – на 588 милиона. Још готово седам милијарди уштедело би се смањењем субвенција са 40,9 на 34 милијарде  –пољопривреди, али и железници и култури. Истина, Министарство културе је једно од малобројних које је у последњи час, на седници владе, на којој је усвајан предлог ребаланса буџета, успело да се избори за додатних 50 милиона, па је предложени буџет за културу затворен на 5,35 милијарди динара.