Руси бирају нову Думу

Грађани највеће државе на свету изаћи ће данас на изборе за 450 депутата петог сазива парламента у новијој руској историји. Организационо, све је спремно, политичке партије и њихови лидери рекли су шта имају, Федерална служба безбедности преузела је на себе обавезу да не дозволи да било шта крене ван зацртаних правила. Чека се само одлука Руса. Руски избори свакако не спадају у категорију уобичајених. Наиме, у тренутку када се у најзападнијем делу земље тек отворе бирачка места, на Далеком истоку, 8.000 километара даље, изборни посао ће, практично, већ бити окончан. Треба имати на уму, такође, да је руски државни простор организационо подељен на 47 области, 21 републику, осам крајева, шест аутономних округа, једну аутономну област и два федерална града, Москву и Санкт Петербург.

Све то изборни процес чини не само сложеним него, на неки начин, и – егзотичним. С друге стране, свака одлука житеља било које велике државе и те како утиче на оне из непосредног суседства, па и шире. У том смислу, од руских избора зависиће много на чак два континента – у Европи и Азији.

Данашње гласање издваја се од свих претходних чињеницом да, како истичу руски аналитичари, представља неку врсту референдума о вери грађана у председника Владимира Путина и његов политички курс. Уобичајена међустраначка предизборна препуцавања су изостала или су сведена на минимум или на појединачне акције попут оне коју је недавно у Москви спровео бивши шаховски шампион Гари Каспаров. Као да су се сви значајнији страначки тимови унапред помирили са победом Јединствене Русије, чију листу предводи Путин.

Уосталом, победу пропредседничке партије најављују и последња истраживања политичког пулса грађана. Експерти Сверуског центра за испитивање јавног мњења ВЦИОМ предвиђају укупну излазност бирача од 53,6 одсто, при чему би (од изашлих) највише гласова добила Јединствена Русија (62,1 проценат). Седмопроцентну баријеру за улазак у Думу прешли би и Комунистичка партија РФ (12,2), Либералнодемократска партија Владимира Жириновског (8,0) и Праведна Русија (7,0). Сви остали били би чак испод тропроцентне границе. Укратко, резултат недељног изјашњавања требало би, према стручњацима ВЦИОМ-а, да обележе свега две бројке – излазност и укупна победа Јединствене Русије.

Сличну процену износи и Фонд "Јавно мњење", по чијим би испитивањима излазност бирача могла да достигне 58-59 процената. Ни ту не сумњају у редослед четири првопласиране партије – 63 одсто за ЈР, десет за КПРФ, девет за ЛДПР и седам-осам процената за ПР.

Истраживачи "Левада центра" кренули су другим смером и покушали да сазнају да ли ће састав нове Думе заиста бити огледало политичког расположења руских грађана. Овде је резултат приметно другачији од оног добијеног на директно питање: "За кога ћете гласати?". Да ће парламент заиста одражавати наде и очекивања обичних људи верује око 45 одсто испитаних, 34 одсто је изразило озбиљну сумњу у такву могућност, док 21 одсто испитаних није могло да да свој суд.

Овогодишњи избори за Думу дешавају се у околностима економских и социјалних успеха, јачања војне моћи и утицаја Русије на светској сцени, раста цена енергената који овој земљи значајно иде у прилог, стварања нових савезништава, посебно на азијском континенту... Али, много је и оштрих критика на рачун политичке централизације, бујања национализма, јачања улоге председника, односа према опозицији, невладиним организацијама...

Укупно гледано, однос света (посебно западног) према данашњој Русији, па и према изборима за Думу, огледа се, пре свега, кроз однос према председнику Владимиру Путину и његовој политици. На том плану међу светским аналитичарима има много и сагласности и несагласности. Његова одлука да сиђе са председничког трона а да, истовремено, задржи дизгине руске будућности у својим рукама многе је довела у забуну, али многе и – уплашила.