Србија је већ на европској боб стази

ИНТЕРВЈУ
Европски покрет у Србији прославио је недавно 15. рођендан и данас је највећа и најразгранатија невладина организација која се залаже за придруживање Србије Европској унији. Наша невладина организација део је Међународног европског покрета (МЕП) који окупља националне организације како у земљама које још нису чланови ЕУ, тако и у онима које су одавно или одскора чланице Европске уније. Као што видите, европска идеја не завршава се придруживањем, већ је то процес који помало наликује реалности, али и даље, добрим делом, сну о једној и јединственој држави која ће се звати Европа, каже за "Политику" Александар Гаталица, потпредседник Главног одбора Европског покрета у Србији.

Око 70 одсто грађана Србије је за улазак у Европску унију. Да ли је то стварно расположење ако већина каже да се не би мењала према европском систему вредности?

Обично се говори о "широкој" и "дубокој" подршци. Наши ставови о овим питањима не разликују се много од сличних показатеља других земаља у време док су биле на овој степеници европске интеграције. И наши грађани су, дакле, више "широко" опредељени (декларативно "за"), али не и дубоко (неспремност да се промене устаљене неевропске навике). Код нас, међутим, постоји већи проблем, а то је што не постоји консензус свих важних политичких и јавних субјеката око приступања ЕУ. Он је, наравно, последица рата који је направио и ратне профитере, и антиевропске политичаре, али и оно што највише забрињава – чврсто тело антиевропских гласача. Немојмо ове гласаче помешати са евроскептицима у другим земљама. Овде је реч о људима који неће да знају много више о било чему у Европској унији и одбијају све предлоге без икаквих аргумената.

Партије у Србији мењају свој однос према уласку у Европску унију. Које партије су, по Вама, проевропски, а које антиевропски усмерене?

Када погледате декларативно, све су оне готово без разлике, европски оријентисане, једино што готово све имају неке "посебне услове" под којима би Србију видели у ЕУ. Врло је погрешно уверење да се у Европску унију улази "безусловно" или "онако како вам сервирају", али овакво условљавање које долази из табора практично свих наших партија срачунато је тако да на одређеном кораку придруживања буде неприхватљиво или процедурално немогуће за испуњавање. Ако је то тако, онда ова условљавања не треба назвати другом речју до опструкцијом процеса придруживања, што представља озбиљан ударац за сада јединој стварној идеји интеграција и напретка ове земље.

Мислите ли да је Влада Србије јединствена у ставу према уласку Србије у ЕУ?

Одговарајући на претходно питање и на ово сам практично дао одговор. Декларативно, Влада Републике Србије о том питању није подељена, али суштински, гледано по дневно-политичком деловању, јесте. Данас није у моди казати да сте против евроинтеграција ако у називу своје партије имате реч "демократски", али је зато историја говорништва понудила читав низ декларативних флоскула које јавно говоре "да", а у подтексту значе "не". То се једноставно мора окарактерисати као политичка неискреност, без обзира на то што се искреност на скали осећања не може очекивати од политичара.

Ако буде проглашена независност Космета радикали, најјача партија у Србији, кажу да ће се одрећи ЕУ. Да ли то може да постане већинско расположење у Србији?

Не бих рекао. Постоји индијанска пословица која каже: "Има два дана: дан за плакање и дан за смејање. Важно их је не помешати". Данас једноставно живимо у време када се точак мира тешко може заменити точком рата. Када смо живели у другачије време, точак рата је, сећате се, било готово немогуће зауставити. Данас га је исто толико тешко покренути. Има неке историјске правде у томе. Упркос томе, не бих никада био склон да као гласач дајем мандат Српској радикалној странци и тиме тестирам њихове проевропске капацитете, али мислим да би и у том случају све било слично јер, како рекоше аналитичари, "ми смо већ ушли у европску боб стазу" и сада нам се ваља санкати по њој.

Да ли опредељење за ЕУ искључује и опредељење за посебне односе Србије с Русијом?

Нити искључује посебне односе с Русијом, нити и с једном ваневропском земљом. Што је још важније, чланство у ЕУ не искључује врло посебне односе са Србијом. Шала на страну. Постати Европејац никако не значи одрећи се националног идентитета. У Европи има много јавних личности и политичара који мисле да може и мора доћи до заснивања наднационалног европског идентитета, али до данас нисам приметио да је та идеја превладала, или се чешће сусреће у већини земаља. Чињеница је да нордијски народи и, рецимо, Холандија ову промену националног у европски идентитет лакше прихватају, али је чињеница и то да Италија, Грчка, Шпанија и још многе земље, пуноправне чланице ЕУ, не могу да замисле чланство у ЕУ уколико то било чиме угрожава њихов национални идентитет. Европа је изгледа сувише стари континент да би брзо и лако дошло до потпуне националне унификације. Ово и нама треба јасно да стави до знања да немамо разлога да будемо на било који начин "национално забринути".