Записивање и заборавност

ЦРТИЦА – ВРАЊСКИ БИСЕРИ
Врање – У оквиру акције „Безбедност у саобраћају“ од Шапраначко гробље према центар Врање, саобраћајац зауставио, ономад, уочи Васкрса, Милтена Каменоресца с његов, како га овај из задовољства, кад добро запечали (заради), зове „вартбург тоурист караванен“. Како прича Милтенов стални сарадник у постављању споменика Бале Мермерац: – Гледа саобраћајац „вартбург“ како се ражљебио, разинуо, шета, шкрчи, цвили... и вади бележницу.

– Г’сн саобраћајац, није ово возилце за саобраћај, с брзину од пе-шес километра на сат, служи ми само за работу – покушао је Милтен да одобровољи саобраћајца. Овај узео документа и записује. Међутим, Милтен не може да мирује, па час по час, док овај записује, добацује: „Боље ти мене да запишеш него ја тебе“, прича Бале Мермерац и додаје да га је, пошто је то поновио више пута, саобраћајац упитао: „А шта сте то ви по занимању, па је боље да ме не записујете?“ А Милтен је, ко из топа, одговорио: – Ја сам, знате, каменорезац!?

Саобраћајац га је погледао, насмешио се, престао да записује и уз упозорење да отклони недостатке на „варбург“ и убудуће води рачуна кад је у саобраћај, вратио му документа.

А, пре неки д’н (дан) дошли буџовани „одозго“ да обиђу како се гради аутопут од Прешево на овам, прича Бале Мермерац и наставља: – Један који се ту задесио каже на ови буџовани, како је добро што се гради пут, што се чисти поред магистралу од артије, кесе и како су ови данашњи путари много културни.

– Како које возило прође они возаче и путнике поздрављају подизањем качкета са главе.

Гледа, на једно око, овог незнанца један од ови београдски буџовани, пореклом са ови наши простори, па му б’ш јужњачки одговора: –Па лакше им је да дижу качкет него лопату!

Ономад, Јелена Бамбулејска дошла да наручи споменик за татка си, да га поставимо пре но што му ставе шес месеци, па ни исприча шта им се десило са „стојадина“ што су га наследили од њеног татка, каже Бале Мермерац и наставља:

– Њен Драгољуб Бамбулејски отишао јесенас да пеца на Пчињу са кола. Како је замајан и завртен због његово пецање рибе, он онако занесен заборави да је отишао са кола. Него сабере прибор и на аутобус. Дође кући и после неколко дана падне снег. На Св. Николу кад су требали да оду на славу код побратими у Врањску Бању Драгољуб оде да истера кола из гаражу. Кад се отуда брго вратио блед ко крпа вичући: „Леле, украли ни кола, нема ги“. Ништа није разбијано, катанац закључан.

– Тражили су ги на све стране. Све до почетак априла, кад је Драгољуб са другари отишао поново да пеца на Пчињу. Чим су се распоредили ко ће где да стоји Драгољуба је позвао другар да му је пронашао ауто. Ауто је био како је и остављен, а Бамбулејски, сав уцрвенео, ћутао као нем, прича Мермерац.