Поглед у бебино срце

Истраживања су показала да се, упркос најсавременијим дијагностичким тестовима, један одсто деце рађа с неком урођеном маном срца или великих крвних судова грудног коша. Ове развојне неправилности најчешће настају врло рано, још у шестој и седмој недељи после зачећа, односно у прва три месеца, када се и формирају сви бебини органи. После рођења испољавају се не увек и одмах видљивим симптомима, већ можда тек неколико месеци касније, када лекар први пут код малог болесника констатује шум на срцу.

Зашто уопште ове мане настају још није познато. Оно што узрок срчаних мана чини загонетним јесте њихова појава код деце младих и здравих родитеља у чијим породицама није било урођених аномалија. Једна од претпоставки је да на њихов настанак утичу оштећени гени. Међутим, само мали број тих гена је могуће открити генетском анализом. Према неким истраживањима ови наследни фактори нису „криви“ баш за све што нам се догађа, будући да на развој срца и крвотока могу неповољно да делују и спољашњи чиниоци, као што су нејонизујуће и рендгенско зрачење и хемијска средства, поједини лекови и вируси.

Срчане аномалије могу бити и последица појединих болести мајке, као што је рецимо дијабетес, сазнајемо од др сц. мед. Војислава Парезановића, педијатра-кардиолога на Одељењу кардиологије Универзитетске дечије клинике.

Интервенција се може одложити

У сваком случају, тако озбиљне аномалије добро је открити што раније, али у раном откривању срчаних мана нису од помоћи лабораторијске методе, као што су анализа крви из пупчаника или плодове воде. Једини начин да се оне дијагностикују пре рођења јесте ултразвучни преглед срца (фетална ехокардиографија). Овај преглед може да се обави најраније у 18. недељи трудноће. Када гинеколог посумња на неправилност у развоју срца, неопходно је да ултразвучни преглед обави и искусан педијатар-кардиолог да би одредио врсту срчане мане и њену прогнозу.

– Дијагноза срчане мане је потребна да би стручни лекарски тим знатно пре порођаја планирао време, место и начин порођаја, као и транспорт новорођенчета у надлежни кардио-хируршки центар, ако је лечење срчане мане неопходно одмах по рођењу. Неке срчане болести плода могу да се лече и пре рођења, рецимо тахикардија (убрзан рад срца), будући да лекови за нормализовање срчаног ритма пролазе кроз пупчаник и улазе у крвоток плода.

Понекад се после рођења лековима одлаже операција, али деца са срчаном маном слабо напредују, мало добијају на тежини, замарају се и морају најкасније за два до три месеца да се оперишу – каже др Парезановић.

Од нашег саговорника сазнајемо да од свих срчаних мана с којима се деца рађају, од 10 до 15 одсто су отвори на срчаним преградама који често спонтано зарастају. Уколико се то не догоди, отвори морају хируршки да се затворе, а деца после такве интервенције имају нормалан живот, одрастају као здрава и способна су чак и за бављење спортом.

Другу групу чине урођене срчане мане, попут сужења залистака, које могу да се коригују само једном операцијом или интервенцијом кардиолога током катетеризације. После ових процедура, оперисана деца такође имају нормалан живот.

Трећу групу чине мане с одсуством залистака на крвним судовима који полазе од срца ка плућима. Тада је између срчане коморе и плућне артерије неопходно уградити имплантат од природног материјала. Деца с овим срчаним манама се оперишу већ у првим данима, понекад и у првим сатима после рођења. Међутим, често ова операција током живота мора једном или више пута да се понови због калцификације уграђеног вештачког крвног суда. Ипак, велики број деце после операције може да има очувану радну способност и, уколико су женског пола, нормално материнство.

План лечења

(/slika2)Према речима нашег саговорника, најтеже је лечити срчане мане које се убрајају у четврту групу најсложенијих анатомских аномалија срца.

– Све су нам познате и за сваку се унапред припремамо. Пренатална дијагностика се у нашој земљи спроводи већ 18 година, а последњих шест и конзилијарно. Већину, тачније њих 95 одсто, могуће је оперисати у нашој земљи, а мањи број деце с најтежим манама мора да путује у иностранство, или да користи услуге страних стручњака као што је то било недавно када је овде боравио професор др Афксендиос Калангос из Женеве.

Међутим, не може се увек помоћи. Када се код плода открију најтеже срчане мане с изразито лошом прогнозом, конзилијум родитељима предлаже прекид трудноће уз претходну сагласност Етичког комитета. Будући да није могуће са сигурношћу предвидети које ће се дете родити са срчаном маном, наш саговорник саветује да се обавезно провери стање срца плода када се на рутинском ултразвучном прегледу открије неки поремећај, као што је повећана или смањена количина плодове воде, застој у расту или аномалије на неком органу.

Ултразвучни преглед бебиног срца требало би да обаве све труднице уколико је то могуће, а нарочито оне које болују од неке болести за коју је познато да повећава ризик од настанка урођених срчаних мана и оне које су већ рађале децу с овим аномалијама, саветује др Војислав Парезановић.

-----------------------------------------------------------

Центар за урођене мане

Број болесника с урођеним срчаним манама у свету повећан је као резултат све већег преживљавања који је остварен напретком кардиохирургије. Деца с тешким срчаним манама, која су некад умирала рано, данас могу да доживе и дубоку старост. Донедавно, у читавом региону, па и у Србији није било клинике, чак ни одељења на којем би се лечили болесници рођени с тежим урођеним срчанима манама, а већ су навршили 18 година. Захваљујући хуманитарном ангажовању проф. др Калангоса, њеног краљевског височанства принцезе Катарине Карађорђевић и помоћи Фонда здравствене заштите – недавно је на Универзитетској дечијој клиници отворено посебно одељење на којем раде дечији кардиолози и кардиохирурзи, специјалисти за урођене мане. Ту се сад могу оперисати или лечити сви болесници с овом дијагнозом, без обзира на узраст,па и оникод којих је већ направљен захват у детињству.