Pogled u bebino srce

Istraživanja su pokazala da se, uprkos najsavremenijim dijagnostičkim testovima, jedan odsto dece rađa s nekom urođenom manom srca ili velikih krvnih sudova grudnog koša. Ove razvojne nepravilnosti najčešće nastaju vrlo rano, još u šestoj i sedmoj nedelji posle začeća, odnosno u prva tri meseca, kada se i formiraju svi bebini organi. Posle rođenja ispoljavaju se ne uvek i odmah vidljivim simptomima, već možda tek nekoliko meseci kasnije, kada lekar prvi put kod malog bolesnika konstatuje šum na srcu.

Zašto uopšte ove mane nastaju još nije poznato. Ono što uzrok srčanih mana čini zagonetnim jeste njihova pojava kod dece mladih i zdravih roditelja u čijim porodicama nije bilo urođenih anomalija. Jedna od pretpostavki je da na njihov nastanak utiču oštećeni geni. Međutim, samo mali broj tih gena je moguće otkriti genetskom analizom. Prema nekim istraživanjima ovi nasledni faktori nisu „krivi“ baš za sve što nam se događa, budući da na razvoj srca i krvotoka mogu nepovoljno da deluju i spoljašnji činioci, kao što su nejonizujuće i rendgensko zračenje i hemijska sredstva, pojedini lekovi i virusi.

Srčane anomalije mogu biti i posledica pojedinih bolesti majke, kao što je recimo dijabetes, saznajemo od dr sc. med. Vojislava Parezanovića, pedijatra-kardiologa na Odeljenju kardiologije Univerzitetske dečije klinike.

Intervencija se može odložiti

U svakom slučaju, tako ozbiljne anomalije dobro je otkriti što ranije, ali u ranom otkrivanju srčanih mana nisu od pomoći laboratorijske metode, kao što su analiza krvi iz pupčanika ili plodove vode. Jedini način da se one dijagnostikuju pre rođenja jeste ultrazvučni pregled srca (fetalna ehokardiografija). Ovaj pregled može da se obavi najranije u 18. nedelji trudnoće. Kada ginekolog posumnja na nepravilnost u razvoju srca, neophodno je da ultrazvučni pregled obavi i iskusan pedijatar-kardiolog da bi odredio vrstu srčane mane i njenu prognozu.

– Dijagnoza srčane mane je potrebna da bi stručni lekarski tim znatno pre porođaja planirao vreme, mesto i način porođaja, kao i transport novorođenčeta u nadležni kardio-hirurški centar, ako je lečenje srčane mane neophodno odmah po rođenju. Neke srčane bolesti ploda mogu da se leče i pre rođenja, recimo tahikardija (ubrzan rad srca), budući da lekovi za normalizovanje srčanog ritma prolaze kroz pupčanik i ulaze u krvotok ploda.

Ponekad se posle rođenja lekovima odlaže operacija, ali deca sa srčanom manom slabo napreduju, malo dobijaju na težini, zamaraju se i moraju najkasnije za dva do tri meseca da se operišu – kaže dr Parezanović.

Od našeg sagovornika saznajemo da od svih srčanih mana s kojima se deca rađaju, od 10 do 15 odsto su otvori na srčanim pregradama koji često spontano zarastaju. Ukoliko se to ne dogodi, otvori moraju hirurški da se zatvore, a deca posle takve intervencije imaju normalan život, odrastaju kao zdrava i sposobna su čak i za bavljenje sportom.

Drugu grupu čine urođene srčane mane, poput suženja zalistaka, koje mogu da se koriguju samo jednom operacijom ili intervencijom kardiologa tokom kateterizacije. Posle ovih procedura, operisana deca takođe imaju normalan život.

Treću grupu čine mane s odsustvom zalistaka na krvnim sudovima koji polaze od srca ka plućima. Tada je između srčane komore i plućne arterije neophodno ugraditi implantat od prirodnog materijala. Deca s ovim srčanim manama se operišu već u prvim danima, ponekad i u prvim satima posle rođenja. Međutim, često ova operacija tokom života mora jednom ili više puta da se ponovi zbog kalcifikacije ugrađenog veštačkog krvnog suda. Ipak, veliki broj dece posle operacije može da ima očuvanu radnu sposobnost i, ukoliko su ženskog pola, normalno materinstvo.

Plan lečenja

(/slika2)Prema rečima našeg sagovornika, najteže je lečiti srčane mane koje se ubrajaju u četvrtu grupu najsloženijih anatomskih anomalija srca.

– Sve su nam poznate i za svaku se unapred pripremamo. Prenatalna dijagnostika se u našoj zemlji sprovodi već 18 godina, a poslednjih šest i konzilijarno. Većinu, tačnije njih 95 odsto, moguće je operisati u našoj zemlji, a manji broj dece s najtežim manama mora da putuje u inostranstvo, ili da koristi usluge stranih stručnjaka kao što je to bilo nedavno kada je ovde boravio profesor dr Afksendios Kalangos iz Ženeve.

Međutim, ne može se uvek pomoći. Kada se kod ploda otkriju najteže srčane mane s izrazito lošom prognozom, konzilijum roditeljima predlaže prekid trudnoće uz prethodnu saglasnost Etičkog komiteta. Budući da nije moguće sa sigurnošću predvideti koje će se dete roditi sa srčanom manom, naš sagovornik savetuje da se obavezno proveri stanje srca ploda kada se na rutinskom ultrazvučnom pregledu otkrije neki poremećaj, kao što je povećana ili smanjena količina plodove vode, zastoj u rastu ili anomalije na nekom organu.

Ultrazvučni pregled bebinog srca trebalo bi da obave sve trudnice ukoliko je to moguće, a naročito one koje boluju od neke bolesti za koju je poznato da povećava rizik od nastanka urođenih srčanih mana i one koje su već rađale decu s ovim anomalijama, savetuje dr Vojislav Parezanović.

-----------------------------------------------------------

Centar za urođene mane

Broj bolesnika s urođenim srčanim manama u svetu povećan je kao rezultat sve većeg preživljavanja koji je ostvaren napretkom kardiohirurgije. Deca s teškim srčanim manama, koja su nekad umirala rano, danas mogu da dožive i duboku starost. Donedavno, u čitavom regionu, pa i u Srbiji nije bilo klinike, čak ni odeljenja na kojem bi se lečili bolesnici rođeni s težim urođenim srčanima manama, a već su navršili 18 godina. Zahvaljujući humanitarnom angažovanju prof. dr Kalangosa, njenog kraljevskog visočanstva princeze Katarine Karađorđević i pomoći Fonda zdravstvene zaštite – nedavno je na Univerzitetskoj dečijoj klinici otvoreno posebno odeljenje na kojem rade dečiji kardiolozi i kardiohirurzi, specijalisti za urođene mane. Tu se sad mogu operisati ili lečiti svi bolesnici s ovom dijagnozom, bez obzira na uzrast,pa i onikod kojih je već napravljen zahvat u detinjstvu.