Руски гамбит

Као у причи о краљевићу и просјаку, Гари Каспаров – после две деценије шаховске владавине светом – већ две године проводи на московским улицама. Од снова да постане вођа руске опозиције и да свргне Владимира Путина засад добија само ударце и продор у западне медије после сваког притвора. Победници се издвајају по изразитим особинама које наизглед немају директне везе с њиховим успесима.

Памти се Ласкерово бављење филозофијом, Ботвиников научни приступ, певачке амбиције Смислова, Таљев раскошни дух, Фишерова фанатична принципијелност...

За сваког светског првака могла би се наћи најмање још једна успешна професија, али ниједан није покушао да промени толико улога и лица као Гари Каспаров. Рођен у Азербејџану пре 44 године, с руским држављанством, а јеврејско-јерменским пореклом, на свет је дошао с печатима четири данашње шаховске велесиле, као да му је у родослову унапред уписан врх табеле са овогодишњег Екипног првенства Европе.

Каспаров је свачији и ничији. Шаховски је поникао у школи славног Ботвиника. Био је миљеник некадашњег шампиона и потврда његових научних метода, све док ученик није превазишао учитеља чак и у изузетној способности да шах уплете у политику. Тада је и Ботвиник, дугогодишњи Стаљинов штићеник, почео да се одриче свог најбољег ђака.

Од многих је Каспаров упијао знање и стицао подршку, а никоме и ничему није остајао дужан, ни веран. Можда отуда и готово неконтролисана енергија којом је рушио противнике за таблом, као и институције у које је улазио, у приватном и јавном животу.

На међународну сцену је изронио у Бањалуци, 1979, а историјску границу од 2.800 рејтинг-поена прешао је у Београду, 1989. Тада је цементирао храм који су му подигли овдашњи обожаваоци, а који ће срушити у парамапарчад три године касније, реченицом да Београд треба да се бомбардује.

Први корак ка титули светског првака – спасавањем меча с Карповом у којем је губио с 5:0, а играло се до шест – обележио је и првим ватреним говором. Критиковао је прекид маратона после 48 партија и резултата 5:3, исцрпљеног Карпова назвао представником комунистичког режима, а себе – изданком "перестројке". Било је то у Москви, 1985, на почетку године у којој ће освојити круну.

Од тада се Гари Каспаров налазио на врху светске рејтинг-листе све до 2005, када се окренуо политици. Његове рекорде у победама и зарадама нико није достигао, а и данас би по рејтингу заузимао прво место. Зашто је онда с трона сишао на улицу?

Некадашњи председник Руске шаховске федерације Бабурин говорио је да Карпова покреће новац, а Каспарова – власт. Већ 1986. данашњи опозиционар се опробао у улози Валенсе шаховског синдиката, као оснивач Удружења велемајстора (ГМА). Када је сам срушио то што је подигао, уследиле су нове, све уже организације: ВЦА, ПЦА и на крају фиктивне компаније "Ајнштајн" и "Мисаоне игре". То су били организатори његових приватних мечева, јер је 1993. напустио Светску шаховску организацију (ФИДЕ) да јој не би давао проценат од својих награда.