Најсиромашнији су и најприметнији

Замислите Србе у Аустрији који на вестима ОРФ1 слушају какосу ,,некултурни” и како су Аустријанци спремни да организују дежурство да би спречили њихово евентуално насељавање.

Управо тако су се осећали Роми претходних недеља, када су Бољевчани организовали дежурствода би спречили евентуално насељавање нових комшија.

Да би пронашли одговор на питање како изаћи из ромског круга неразумевања, свако од нас мора да погледа у себе и потражи шире кругове неразумевања којих нисмо ни свесни.

У Србији данас живи више од 400.000 Рома, а у Европи преко 12 милиона. Никада се нису концентрисали на једној територији с намером да је прогласе својом, али су зато били жртве оних који су уживали у својој заблуди да територија може бити власништво једног народа.

Немају сви Роми исте проблеме, али их све повезује дискриминација која је утицала и на менталитет овог народа. Наметнути осећај мање вредности због националне припадности (при чему се на различитост гледа као на недостатак) затвара круг неразумевања и ствара препреку да се изађе из њега. Најгоре је када некога убедите да мање вреди и да не може боље. У таквој ситуацији многи престају да се труде, а они који желе боље почињу да се декларишу као припадници неког другог народа и постају инвалиди сопственог идентитета.

Да би се положај Рома заиста променио потребно је да се створи већина с уверењем да територија не припада једном народу. На тај начин Роми добијају своју државу, што говори и пословица коју је Волтер често користио:„Ubibeneibipatria“ – „где се осећаш добро, тамо је твоја држава“.

Изједначити положај Рома са другима, истовремено значи предузимање посебних напора државних органа и сагледавање овог проблема кроз призму људских права. Влада Републике Србије је због тога 9. априла усвојила Стратегију за унапређивање положаја Рома, а у следећих неколико недеља планира и усвајање 12 акционих планова. У протеклих неколико година, захваљујући већој ангажованости државе, повећан је обухват деце ромске националности у предшколским установама, започето је увођење ромских асистента у основне школе, а афирмативном акцијом до сада је уписано 600 средњошколаца и 400 студената ромске националности. Да би се побољшало здравље ромске популације, Министарство здравља уводи здравствене медијаторе, који ће на терену помагати у остваривању права на адекватну здравствену заштиту. Унапређује се инфраструктура ромских насеља, организоване су и посебне афирмативне мере при самозапошљавању, као и субвенције за послодавце који запосле Роме. Међутим, проблеми се генерацијски таложе и биће потребно дуго времена и константног системског решавања да би ромска популација имала исте шансе као и други.

У најтежем положају су Роми који живе у неформалним, нехигијенским насељима. Они чине мањину у ромској популацији, има их неколико десетина хиљада, али су највидљивији. Ту заправо живе најсиромашнији Роми, који су углавном пореклом из неразвијених општина на југу Србије. Да би био решен овај проблем, потребно је решавати узроке њиховог доласка у развијене градове. Неки од њих имају само пријаву пребивалишта на југу Србије, али су уствари бескућници. Скупљање секундарних сировина им је једини начин преживљавања. Неки од њих су у градовима жртве криминала и организованог просјачења. Важећи су стереотипи да они не могу напредовати, а да то и не желе. Нажалост, већина осталих посматра сиромаштво као главну и препознатљиву карактеристику ромске културе и идентитета.

Треба истаћи позитивне примере у ромској популацији, како због развијања слободе код самих Рома да прихвате своју националност, тако и због разбијања предрасуда.

Помоћник министра за људска права