Najsiromašniji su i najprimetniji

Zamislite Srbe u Austriji koji na vestima ORF1 slušaju kakosu ,,nekulturni” i kako su Austrijanci spremni da organizuju dežurstvo da bi sprečili njihovo eventualno naseljavanje.

Upravo tako su se osećali Romi prethodnih nedelja, kada su Boljevčani organizovali dežurstvoda bi sprečili eventualno naseljavanje novih komšija.

Da bi pronašli odgovor na pitanje kako izaći iz romskog kruga nerazumevanja, svako od nas mora da pogleda u sebe i potraži šire krugove nerazumevanja kojih nismo ni svesni.

U Srbiji danas živi više od 400.000 Roma, a u Evropi preko 12 miliona. Nikada se nisu koncentrisali na jednoj teritoriji s namerom da je proglase svojom, ali su zato bili žrtve onih koji su uživali u svojoj zabludi da teritorija može biti vlasništvo jednog naroda.

Nemaju svi Romi iste probleme, ali ih sve povezuje diskriminacija koja je uticala i na mentalitet ovog naroda. Nametnuti osećaj manje vrednosti zbog nacionalne pripadnosti (pri čemu se na različitost gleda kao na nedostatak) zatvara krug nerazumevanja i stvara prepreku da se izađe iz njega. Najgore je kada nekoga ubedite da manje vredi i da ne može bolje. U takvoj situaciji mnogi prestaju da se trude, a oni koji žele bolje počinju da se deklarišu kao pripadnici nekog drugog naroda i postaju invalidi sopstvenog identiteta.

Da bi se položaj Roma zaista promenio potrebno je da se stvori većina s uverenjem da teritorija ne pripada jednom narodu. Na taj način Romi dobijaju svoju državu, što govori i poslovica koju je Volter često koristio:„Ubibeneibipatria“ – „gde se osećaš dobro, tamo je tvoja država“.

Izjednačiti položaj Roma sa drugima, istovremeno znači preduzimanje posebnih napora državnih organa i sagledavanje ovog problema kroz prizmu ljudskih prava. Vlada Republike Srbije je zbog toga 9. aprila usvojila Strategiju za unapređivanje položaja Roma, a u sledećih nekoliko nedelja planira i usvajanje 12 akcionih planova. U proteklih nekoliko godina, zahvaljujući većoj angažovanosti države, povećan je obuhvat dece romske nacionalnosti u predškolskim ustanovama, započeto je uvođenje romskih asistenta u osnovne škole, a afirmativnom akcijom do sada je upisano 600 srednjoškolaca i 400 studenata romske nacionalnosti. Da bi se poboljšalo zdravlje romske populacije, Ministarstvo zdravlja uvodi zdravstvene medijatore, koji će na terenu pomagati u ostvarivanju prava na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Unapređuje se infrastruktura romskih naselja, organizovane su i posebne afirmativne mere pri samozapošljavanju, kao i subvencije za poslodavce koji zaposle Rome. Međutim, problemi se generacijski talože i biće potrebno dugo vremena i konstantnog sistemskog rešavanja da bi romska populacija imala iste šanse kao i drugi.

U najtežem položaju su Romi koji žive u neformalnim, nehigijenskim naseljima. Oni čine manjinu u romskoj populaciji, ima ih nekoliko desetina hiljada, ali su najvidljiviji. Tu zapravo žive najsiromašniji Romi, koji su uglavnom poreklom iz nerazvijenih opština na jugu Srbije. Da bi bio rešen ovaj problem, potrebno je rešavati uzroke njihovog dolaska u razvijene gradove. Neki od njih imaju samo prijavu prebivališta na jugu Srbije, ali su ustvari beskućnici. Skupljanje sekundarnih sirovina im je jedini način preživljavanja. Neki od njih su u gradovima žrtve kriminala i organizovanog prosjačenja. Važeći su stereotipi da oni ne mogu napredovati, a da to i ne žele. Nažalost, većina ostalih posmatra siromaštvo kao glavnu i prepoznatljivu karakteristiku romske kulture i identiteta.

Treba istaći pozitivne primere u romskoj populaciji, kako zbog razvijanja slobode kod samih Roma da prihvate svoju nacionalnost, tako i zbog razbijanja predrasuda.

Pomoćnik ministra za ljudska prava