Нема више старе милановачке електране

Горњи Милановац – Прошле седмице, срушена је зграда у којој је била смештена прва милановачка електроцентрала. Из ње су, пре 88 година, кроз жице потекли први киловати струје до сијалица на раскршћима градских улица. Тако је нестала грађевина од несумњиве историјске важности, која је својевремено била власништво Драгише Илића и Илије Маринковића, а национализована је после Другог светског рата, заједно са њиховом фабриком за производњу бомбона.

Прва струја је произведена у млину Симе Мајданца, а потом је неколико милановачких предузетника удружило средства, купило плац крај железничке пруге, подигло зграду и инсталирало опрему. Генератор за производњу једносмерне струје покретала је парна машина, коју је касније сменио дизел-мотор од 60 коњских снага.

„Прве сијалице су засветлеле на раскршћима Мутапове, Дринчићеве, Курсулине, Карађорђеве, потом Рудничке (данас Кнеза Александра), Рајићеве и Ломине улице; бандере са светиљкама су биле пред Гимназијом и Железничком станицом. Убрзо су петролејке избачене из угледних милановачких кућа, а први радио-апарат набавио је ћевабџија Милан Радовановић, електричном пеглом и решоом прва се користила жена председника општине Светозара Чивовића, др Радисав Катанић је 1927. инсталирао рендген апарат, а др Душан Стефановић апарат на струју за масажу тела. Од 1928. године, у Милановцу струја покреће кино-пројектор који приказује неме филмове“, наведено је у књизи „Стари Милановац“.

Чекајући да буде враћено власницима, здање прве електричне централе је, деценијама, коришћено у разне сврхе; у њој је била и штампарија ПИК „Таково“ који је, недавно, Агенција за приватизацију продала компанији „Свислајон“. Нови власник је одлучио да ову и неколико околних зграда поруши и ослободи плац за изградњу станова.

– Поседујем копију катастарског документа на којој су прецртани мој отац и Илија Маринковић а као нови власник уписано је Среско предузеће „Таково“. Остало ми је да се уздам у доношење закона о денационализацији непокретности – каже за наш лист пензионисани професор Душан Д. Илић, син сувласника зграде бивше електране.

Буде ли наследницима покојних власника надокнађена одузета зграда, биће исправљена једна неправда, али не и друга – данашње и будуће генерације остају без вредног споменика из историје свога града.