Злато Боранима

Бор – Под утицајем светске економске кризе, канадска компанија „Данди” је одустала од концесионих истраживања на два од три истражна поља на планини Црни врх. Али та вест није превише изненадила ни забринула стручњаке борског комбината бакра. Канадска компанија из Торонта остаје ипак на Црном врху пошто је за себе задржала концесионо право на истражном пољу „Тилва њагра”, а радује и што су галантни Канађани Бору и Србији поклонили документацију са резултатима истраживања на црновршким истражним пољима „Чока куруга” и „Чока купјатра”.

То није од малог значаја, пошто су Канађани у минуле две и по године, на површини од 150 квадратних километара, уложили готово 20 милиона долара и тамо свакодневно ангажовали 72 стручњака, 170 хонорарних сарадника и најсавременију технологију и истраживачке методе. Званично, за годину и по дана, према уговору о концесији за истраживање бакра и злата који је канадска компанија са Владом Србије потписала у априлу 2006. године, направљено је 30 километара раскопа, 35.000 метара бушотина и издвојено десет перспективних тачака за истраживање. Говорило се, званично, са оптимизмом о перспективи тог подухвата (пет година истраживања и 25 година експлоатације), у шта је требало да буде уложено укупно 550 милиона долара.

– За нас је драгоцено то што од Канађана наслеђујемо два концесиона поља и сву њихову документацију, као и то што са овом великом компанијом остајемо у добрим пословним односима – каже Благоје Спасковски, директор РТБ „Бор“. – Треба се само подсетити да је ова компанија на тендеру за црновршку концесију победила и такве гиганте као што су мултинационални „Рио Тинто”, амерички „Фелпс-Доџ” и јужноафрички „Голдфилдс”.

Криза је поколебала Канађане, али то не значи да Црни врх нема перспективу у производњи бакра и злата. Да ових метала тамо има потврђено је и истраживањима борског Института за рударство и металургију, почев од 1980. године. Борски стручњаци знали су да та налазишта нису превише богата, али да могу да буду занимљива, посебно када порасте цена бакра и племенитих и ретких метала на светском тржишту. Тада је борски комбинат у предности зато што има сопствену топионицу и стогодишњу традицију у геологији, рударству и металургији.

Досадашња сазнања истраживача, наших и канадских, потврђују да би се кроз неколико година, када цена бакра опет буде повољна, као што је била од 2003. до 2008, исплатио улог од 200 милиона долара у отварање рудника на Црном врху. Директор Спасковски каже да би се са толиким улогом са Црног врха могло добити око два милиона тона бакра, више од хиљаду килограма злата и 5.000 килограма сребра, као и да се може рачунати и са исплативим количинама платине, паладијума, германијума и селена.

Охрабрује, вели Спасковски, што је аустријска фирма „А-тек” недавно откупила документацију за будућег стратешког партнера борском комбинату у рударској производњи. Према условима из тендера, аустријска компанија је обавезна да у рударство уложи најмање 116 милиона долара и тако добије 40 одсто учешћа у власништву целе борске компаније, али у Бору слуте да би „А-тек” могао да уложи више од 200 милиона долара и да би и Црни врх за њега ускоро могао бити веома занимљив.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------------------------

„А-теку” нови рок

Аустријска компанија „А-тек”, у власништву бизнисмена Мирка Ковача, једина је заинтересована да буде стратешки партнер државе у РТБ „Бор”. Међутим, то није било довољно да јуче, последњег дана рока, достави своју понуду, већ је тражила продужетак што им је Агенција за приватизацију и омогућила.

Нови рок за достављање коначне обавезујуће понуде за ову компанију која је једина откупила документацију, па тако једина и може да учествује на тендеру, јесте 15. мај. Ово је четврти покушај државе да удоми „Бор”, а незванично се сазнаје да је „А-тек” тражио и дужи рок него што је Агенција одобрила.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић потврдио је јуче да је „А-теку” продужен рок, додајући да овога пута држава продаје мањински удео у „Бору” и да ће уколико достави понуду „А-тек” постепеним уплатама цене постати мањински власник. „Ако ’А-тек’ буде поднео обавезујућу понуду и ако закључимо уговор, он ће морати да конкретним уплатама мало-помало стиче удео у компанији да бисмо могли да га оценимо као квалификованог”, рекао је Динкић.

Он је нагласио да у овом тендерском поступку Србија „нема никакав ризик”, за разлику од прошлогодишњег тендера, на коме је „А-тек” такође учествовао.

Стратешки партнер би докапитализацијом најмање 116 милиона долара стекао 40 одсто учешћа, уз могућност стицања до 67 одсто капитала.  

Зоран Дракулић, власник „Ист поинта”, прогнозирао је да аустријска компанија неће доставити понуду у року, већ да ће тражити измене.

Иначе, „А-тек“ по слову српског закона о приватизацији након борског случаја не би више могла да учествује у приватизацији српских предузећа, међутим тражење стратешког партнера не потпада под тај, већ под Закон о привредним друштвима, што Ковачу дозвољава поновно учешће.

Последњи јавни позив за избор стратешког партнера за РТБ објављен је 27. фебруара 2009. године, и то је заправо био други покушај државе да нађе стратешког партнера. Први, прошле јесени, када је држава тражила 300 милиона долара улагања за 67 одсто капитала завршен је неуспешно јер се нико, до 31. јануара ове године, није јавио.

Према новој понуди, стратешки партнер докапитализацију може да спроведе у року од три године, а новац ће бити уложен у најнужније ремонте постојеће Топионице и у рударску делатност. У позиву се наводи да је Република Србија спремна да финансира изградњу нове топионице, а средства за ту намену у максималном износу од 130 милиона долара обезбедила би држава као кредит РТБ „Бор” под повољним условима. Уговором о кредиту би била предвиђена и могућност евентуалне конверзије потраживања државе по основу овог кредита у капитал новог предузећа.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Без коментара

„A-тек” је јуче саопштио да не желе да коментаришу појединости тендера. „У преговорима смо са Владом Србије и о резултатима ћемо моћи да говоримо на крају.”