Лукав Чавесов поклон Обами

Од нашег дописника

Вашингтон 21. априла – „Отворене вене Латинске Америке”, књига Едуарда Галеана, уругвајског писца, новинара и аналитичара, писана још 1971. године, увршћена у класике за анализу латиноамеричких диктатура, широм континента забрањивана у време пучистичких војничких чизми, опет је васкрсла у Јужној Америци. У Северној је тек откривају, захваљујући довитљивом Угу Чавесу, који се присетио да Галеана поклони Бараку Обами у знак новог доба у односима међу суседима из два различита света.

Барак Обама, и сам писац коме меродавна књижевна критика упућује највише литерарне комплименте, важи за веома начитаног председника (за разлику од његовог претходника). Али, како је и сам признао, није знао о чему се ради када је најгрубљи реторички противник Америке пред њега изашао са Галеановом књигом. Мислио је да је то неко Чавесово дело, па је зажалио што и он није донео своје „Снове мога оца” да му узврати мило за драго.

На страну сада то што Едуардо Галеано спада у десетак најутицајнијих савремених мислилаца Латинске Америке и што је објавио низ есеја баш поводом Обамине победе у неким од најугледнијих светских листова на шпанском језику (из Сијудад Мексика, Мадрида, Буенос Ајреса…). Чак је више пута интервјуисан и у неким од либералнијих америчких медија. 

У Америци се иначе много више зна за Европу и Азију него за јужне суседе, њихову књижевност, анализе, подухвате, или уметност… Многи су председници и до сада обећавали да ће поклонити више пажње „запостављеном задњем дворишту”, а на Обами је сада да одржи обећање.

Није ово први пут да се председник Венецуеле начас претворио у Опру Винфри, најпознатију ТВ водитељку чији књижевни избор Америка по правилу дочекује са огромним поверењем. Са њујоршке говорнице Генералне скупштине Уједињених нација у септембру 2006. године препоручио је Американцима да прочитају Ноама Чомског: „Хегемонија или опстанак: Америчко трагање за глобалном доминацијом”. И амерички издавачи су се изненадили како је домаћа публика одмах послушала тог „непристојног галамџију” са југа. Књига Чомског, професора лингвистике са Ем-Ај-Тија, кога систематски игноришу „мејнстрим” медији, одмах се попела на прво место бестселера на листи „Амазона”. А претходно јој је, као и свакој другој књизи којој се не поклони дужна пажња моћних медијских кућа, место било затурено у неком прашњавом запећку. „Отворене вене” ушле су у амерички крвоток на сличан начин. Право је чудо кад се једна књига писана 1971, преведена касније на енглески, а у другом издању изашла 1996, нађе на другом месту бестселера „Амазона”. Артикал за којим влада најновија јагма при томе потиче из малене земље Уругваја, нема га на Интернету, сем на неким забаченим сајтовима, али је повезан са две актуелне иконе Новога света и глобалног престројавања: Угом Чавесом и Бараком Обамом. То је симболика која данас одзвања и јужним и северним делом континента.

(/slika2)Галеано у ствари пише о „пет векова пљачке континента”, како гласи поднаслов „Отворених вена Латинске Америке”. Она оптужује империјализам, САД и европске силе, да купе и односе све што се из овог богатог региона може понети: памук, каучук, кафу, какао, воће, чак је и сировина за жвакаће гуме узета из мануфактуре древних преколумбијанских Маја. 

За генерације латиноамеричких либералних романтичара, школованих у условима сурове репресије војних хунти које су штитиле интересе олигархије, она је нека врста „Библије левичарења” , обавезна литература свих социјалних студија и друштвених института. У Америци су је конзервативни аналитичари оценили као једнострани, упрошћен, марксистички поглед на латиноамеричко сиромаштво. Када је књига изашла 1971, „Публишерс викли” назвала је Галеана „острашћеним и надобудним учењаком”. Галеано је међутим морао да побегне из родног Уругваја, после војног пуча 1973. У суседној Аргентини војници су завели чистку три године касније, а под удар су дошли сви осумњичени за неистомишљеништво. Страдао је, наравно, и Галеано. 

Пре једне деценије конзервативни литерарни кругови покренули су у Америци кампању против Галеана, а своја виђења публиковали су у нискотиражном „Водичу за савршеног латиноамеричког идиота”.

Сам Галеано (68), који је овог месеца поводом своје нове књиге путовао по Мексику, рекао је том приликом да „данашњи свет није демократски, већ да је обележен дубоким фашизмом, шовинизмом и милитаризмом”. Неколико хиљада студената поздравило га је аплаузом у Сијудад Мексику и онда када је изразио своје задовољство што је у Америци за председника изабран „готово црн” кандидат. То би могло да помогне да се смањи расизам.

А Обама? Да ли ће стићи да прочита нови амерички бестселер, који је на југу већ тридесет осам година Библија левичара? Његов штаб „не зна да ли је и та књига у плану”… У сваком случају, Чавес му је рекао у шали: „Хајде да правимо посао, па да наизменично један другом препоручујемо књиге.” У ово време рецесије, кад много већи бизниси пропадају, а заборављена књига са 54.000. места преко ноћи стиже на друго, и бележи рекордну продају, то и није тако лоша идеја. „Политика” ће у неколико следећих бројева објавити делове из ове књиге Едуарда Галеана и из његових интервјуа и есеја.

Зорана Шуваковић