"Куповина азила" у ЕУ

Земље Европске уније, очигледно, нису спремне, ни технички ни законски, да се суоче са све већим бројем избеглица које код њих траже азил (само лане их је било око 182.000). Неке од земаља ЕУ су у решавању овог питања биле успешније од других, али ће све оне до краја идуће године морати да унапреде и уједначе национални третман подносилаца захтева за азил, наводи се у најновијем извештају Европске комисије објављеном ове недеље.
Како преноси бриселски "ЕУ обзервер", већина чланица Уније (изузетак су Данска и Ирска) обавезна је да од 2003. године примењује прописе којима су постављени заједнички стандарди у поступку према тражиоцима азила. Од садашњих 27 земаља ЕУ, свега 13 је побољшало своје стандарде за помоћ избеглицама, остале се и даље суочавају са озбиљним проблемима у њиховом спровођењу, а седам (поименице: Белгија, Кипар, Италија, Луксембург, Холандија, Пољска и Британија) не примењују ни минимум тих стандарда у својим притворским центрима.

Велике разлике међу земљама се јављају у задовољавању неких права и потреба избеглица, као што су одећа, приступ послу, слобода кретања, информација о даљој помоћи и право на превод, мада, према законима ЕУ, подносиоци захтева за азил морају имати иста права и приступ услугама у свим деловима Уније. Тако, на пример, на Малти је азилантима обезбеђен превод на само три језика, у поређењу са 34 у Аустрији. У Грчкој им је омогућено да се одмах укључе у тржиште рада, у другим земљама ЕУ чекају годину дана, док у Литванији уопште није предвиђено њихово запошљавање. Неколико чланица ЕУ не дозвољава подносиоцима, чији захтев за азил није прихваћен, да се жале на негативне одлуке о продужењу радних дозвола или у погледу права на кретање и приступа правној помоћи.

У извештају, који је припремила канцеларија комесара ЕУ за правосуђе и унутрашња питања Франка Фратинија, наводи се да су разлике у примени политике према азилантима довеле до тога да се они селе из једне земље ЕУ у другу у потрази за оном која ће им понудити најбоље услове (такви се у ЕУ жаргону називају "избеглице у орбити" или "купци азила"). Вероватно се из тог разлога најмањи број захтева за азил подноси у балтичким државама (у Естонији, рецимо, прошле године свега пет) а највећи у Британији, Француској, Немачкој и Шведској – по двадесетак хиљада годишње – при чему је ова потоња једина земља у којој је листа прихваћених азиланата дужа од листе одбијених.

Комесар Фратини је најавио да ће у јулу наредне године изаћи са амандманима на постојеће правне инструменте, као и са предлогом нових који ће најзад довести до хармонизације и веће ефикасности у систему односа према азилантима унутар ЕУ.