Галеано: Пљачка траје вековима

Од нашег дописника

Вашингтон, 22. априла – Узалуд је тражите, рекао је љубазни продавац у огромном двоспратном „Бордерсу”, када је проверивши на компјутеру констатовао да ће „Отворене вене Латинске Америке”, уругвајског писца и новинара Едуарда Галеана, бити тешко наћи у било којој од стотинак продавница у ланцу „Бордерс” књижара у оквиру вашингтонског региона.

Исто је и са независном продавницом „Политикс енд проз”. А три књижаре које су се у градском језгру америчке престонице специјализовале за левичарску публицистику и литературу, „Бусбојс енд поетс”, кажу да су све Галеанове књиге на енглеском преко ноћи распродате. Продавци књига у Вашингтону увек су упознати са актуелним догађајима: оног тренутка када је Чавес предао Обами на поклон Галеанову књигу( У Тринидаду, на свеамеричком самиту), „Бордерс” је изнео све залихе, јер су за њом похрлиле муштерије, каже Џим Хејстингс, млађани продавац у испостави на Чеви Чејсу.

Ову „Библију латиноамеричке левице”, Галеанове „Отворене вене…” писане још далеке 1971. одавно имам у својој библиотеци на оригиналном шпанском језику, па нећу морати да чекам да подстакнута тржишним изазовом, ретким у ово време, нови врући примерци стигну до политичке престонице.

Како то да Латинска Америка, коју су шпански освајачи назвали Елдорадом („Позлаћена земља“), тако богата природним ресурсима, вековима преживљава у беди и понижењима, пита се овај шездесетоосмогодишњи уругвајски интелектуалац у „Отвореним венама…” које су подељене у три поглавља. Већ су ова три поднаслова „Сто милиона деце у оку урагана”, „Подземни извори власти” и „Развој је путовање са више бродоломника него навигатора” сажети Галеанови одговори.

Галеано оптужује економску неправду и светске центре економске моћи да су пет векова исисавали цео материјални и људски капитал из Латинске Америке. Свака земља има своју трагичну причу у односима са „Великим братом”. Када је о сада актуелној Куби реч, од које Вашингтон тражи да ослободи политичке затворенике и поштује људска права како би полувековни ембарго био подигнут, Галеано наводи речи некадашњег америчког амбасадора Ерла Смита који је пред сенатском комисијом у Вашингтону сведочио како је Хавана изгледала пре доласка Фидела Кастра на власт:

„САД су практично управљале целом земљом, амерички амбасадор имао је више утицаја него министри, то је по моћи био други човек на Куби, одмах иза председника, а некад и испред њега”, цитира се амерички амбасадор који је и сам био на нивоу председника Кубе.

У земљи црног становништва, на Хаитију, која је прва извела победничку побуну против ропства, оно је поново уведено кад су је Американци окупирали, пише Галеано. „Увели су расну сегрегацију и завели режим принудног рада, приликом једне побуне израбљиваних Хаићана побили су хиљаду петсто радника (по анализи америчког сената из 1922. године)… А када је тамошња ’локална’ влада одбила да националну банку претвори у испоставу њујоршке Сити банке, Американци су суспендовали плате председнику и министрима како би их натерали да се предомисле…

Галеано детаљно описује како су од кафе, каучука, памука, банана, злата, сребра, бакра и шалитре, профитирале земље потрошачи, а уништаване земље произвођачи. Он описује како је америчка „фрут компани” постала суверени владар многих карипских државица: у њима су се смењивали диктатори који су владали уз помоћ Вашингтона. „У таквом краљевству апсурда, природне катастрофе претварају се у благослов неба за земље произвођаче”, пише Галеано. Долази до поскупљења на светском тржишту и тако се мобилишу акумулисане резерве.

Велике хладноће уништиле су сетву кафе у Бразилу 1969… Управо је зато Бразил успео да своја складишта растерети 60 милиона врећа кафе које је држава држала у резервама бранећи се од даљег пада цена. То је тада било равно двема трећинама бразилског спољног дуга. Да није било мраза, Бразил би морао ове залихе црног напитка да спали… Примера има на претек – и у новијој историји Латинске Америке. А лукави Чавес који је овог пута са новим председником САД хтео да буде фини, преко књиге коју је поклонио, као да је хтео да поручи Вашингтону: престаните да пљачкате Латинску Америку.

Зорана Шуваковић