Физичарски крем

Електронска и позитронска интеракција, теорија антиматерије и материје, рекли би људи, Боже, како то досадно звучи. Велика грешка. То је зато што нису упознали истакнуте физичаре, врхунске стручњаке у својој бранши, који су ових дана стигли у посету Београду да би присуствовали дводневном научном скупу. Потегли су чак из Аустралије и САД-а, да би разменили искуства са колегама и пријатељима из Србије. А осим за науку, талентовани су и за жесток српски провод.

Џоан Марлер (30), Рон Вајт (35) и Стивен Бакмен (55), прекјуче поподне су свратили до Скадарлије у кафану "Два јелена", како би са нама поделили њихово београдско искуство. Рон и Стивен су Аустралијанци и одмах, гле чуда, наручују пиво, док се Џоан, млада Американка, одлучила за кафу. Сви они су истакнути физичари, који озбиљно сарађују и на истраживањима. Зоран Петровић, шеф београдске лабораторије за експерименталну физику, њихов је домаћин који их је окупио у Београду.

– Већ годинама сарађујемо са српским стручњацима и развијамо заједничке пројекте са колегом Зораном Петровићем. Већ пети пут сам у Београду. Због размене знања стално се враћам у Србију. Осим тога, стекао сам много пријатеља међу српским научницима и велико ми је задовољство да их поново видим – каже Стивен Бакмен. И треба му веровати. Мало је пријатеља који би превалили пут од Канбере, где је смештен његов институт, до Београда, зарад размене идеја, уз неизбежни сок од јечма и разне гурманлуке. И расправа о физици, слажу се наши саговорници, лакше тече уз балканско иће и пиће. каже да је просто невероватно колико се у тим ситуацијама сви слажу у закључцима. Поготово после неколико тура.

Џоан Марлер је докторирала на универзитету у Сан Дијегу и прошле године је први пут на семинару у Србији, на Копаонику. Зоран Петровић каже за њу да је права звезда у области позитронске физике. А тек јој је 30 лета.

– Пре три године сам докторирала и у сарадњи са колегама из Аустралије сам ступила у контакт са физичарима из Србије – каже Марлерова. Напомиње да њено презиме обавезно треба да се пише са "р", јер јој је добро познато шта значи српска реч, малер.

Стивен Бакмен истиче да је међународна сарадња међу научницима веома значајна, јер је то најбољи начин да се стигне до врхунских достигнућа. Тиме се, каже он, учвршћују и везе између народа.

– Одушевљен сам колико овде има младих људи заинтересованих за науку. Не мрзи их чак ни суботом да дођу на предавање – примећује Бакмен.

Зоран Петровић каже да је лепота научног рада управо у томе – ред посла, ред забаве.

– Радимо и веселимо се, а успут стичемо и најбоље пријатеље широм планете – објашњава Петровић.

Бриљантним Аутралијанцима уопште не смета да уз пиво поједу и порцију слатких туфахија. Рон Вајт примећује да ова реч на енглеском има занимљиво значење. Мала је разлика између Х и К, па ко разуме, схватиће.

А када се помене реч провод, Џоан и њене старије колеге уз широке осмехе одобравајуће климају главама. Стив Бакмен каже да су за пет дана укупно саставили 10 сати спавања. Омиљена им је жестока журка у ресторану "Река". Џоан диже руке увис и узвикује "Ђе ме нађе". Научили су да тако прате песме у кафани. Поред неизбежног "Живели", није им страна ни реч "лозовача", којој Бакмен тепа, по српски.

А да светским стручњацима, који стижу из топлијих крајева, не буде хладно, домаћин је спремио праву бомбу, за растанак до следећег виђења – целовечерњу журку на сплаву са групом "Блек пантерс". Такву свирку сигурно још нису видели. Само да не претерају са истраживачким радом у домену ноћног провода и од реномираних физичара не постану српски боеми. Кад их човек гледа онако веселе, просто му буде жао што се на време није посветио природним наукама.

-----------------------------------------------------------

Фестивал науке

Каква је веза уметности и науке, како живе астронаути и шта једу, нека су од питања на која су пружани одговори у току Првог домаћег фестивала науке, који је одржан у току прошлог викенда у Београду. Посетиоци фестивала су могли да виде научне експерименте и учествују у дискусијама. Кроз интерактивне игре посетиоци су учествовали у креирању огледа који откривају мистерије свакодневице. На фестивалу су учествовали махом млади научници из земље и света.

Фестивал је организовала Уметничко-продукцијска група "Ноћ музеја".

Уз Фестивал науке стале су и званичне институције, хемијски факултет, Институт за физику, Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета, Геолошки савез Србије. Астрономско друштво "Руђер Бошковић", Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић". Фестивал науке приказао је и радове наших великих научника као што су Милутин Миланковић и Мика Алас, кроз њихове велике изуме. На фестивалу су предавања држали и истакнути научници из САД-а и Аустралије.