Задужити се, али како

Сведоци смо наглог банкарског продора у последњих неколико година који се првенствено огледа у широкој лепези кредитних производа. Банке се труде да што разноврснијом понудом привуку и задрже клијенте на што дужи рок. Што се тиче неутралних банкарских послова, ту је понуда транспарентнија и много мање ризична и за банке и за клијенте. Али како се снаћи у разноврсној понуди кредита, кредитних картица, позајмица по текућим рачунима и осталим могућим видовима задуживања?
Основно питање које клијент себи треба да постави пре него што одабере начин задуживања јесте намена средстава, саветује Владимир Марковић, потпредседник Извршног одбора Финдоместик банке.

Готовински кредит, који је вероватно најпримамљивији, са друге стране је и веома ризичан. Клијенти су у искушењу да у релативно кратком периоду дођу до знатне суме новца коју ће отплаћивати у прихватљивим ратама, али за који врло често немају унапред планирану намену. Новац се врло брзо потроши, тако да ће рата која је у почетку деловала као мала, бивати све већа, а рок отплате све дужи. Готовински кредит, чији је рок отплате ограничен на две године, треба изабрати када је готовина једини начин плаћана, а расположива средства су ограничена.

Потрошачки или наменски кредити су право решење када нам треба нешто конкретно а месечни буџет то не може да покрије одједном. Развој банкарског тржишта за резултат има и прилагођавање услова кредитних производа намени за коју узимамо кредит. На пример, уколико кредит узимамо за путовање на годишњи одмор, оптимални рок отплате би требало да буде годину дана, како бисмо и следеће године могли да размишљамо о одмору. Исту логику можемо применити и за компјутер, машину за веш, фрижидер или аутомобил.

Кредитне картице су практичан али не и најповољнији начин задуживања зато што је клијентима практично на располагању отворена кредитна линија. Управо флексибилност коришћења и стална доступност средстава неминовно утичу на висину камате. Али при одабиру кредитне картице камата је само један од услова које треба размотрити. У понуди су различити минимални месечни проценти отплате, а с обзиром на то да се картице могу користити и у иностранству, треба проверити и додатне трошкове за трансакције ван земље.

Дозвољени минус је најскупљи вид задуживања, који би требало користити само у ситуацији када смо на крају месеца и понестало нам је средстава до следеће плате. Када месечни приход легне на рачун, минус се аутоматски покрива и, ако нисмо у потпуности у минусу, више не плаћамо камату за свакодневне трошкове.

У жељи да привуку и преузму клијенте других банака, а захваљујући тадашњим правилима на тржишту, банке су у понуду на велика врата уврстиле и кредите за рефинансирање. Продужавањем рокова отплате смањене су рате и настала је жестока банкарска утакмица. Исти принцип примењен је и код готовинских кредита - продужавањем рока отплате смањене су рате, па је више грађана ушло у групу кредитно способних, будући да им је мања рата омогућавала да се уклопе у законско ограничење за месечно задужење до 30 одсто прихода.

Полако али сигурно, тржиште је измицало контроли, ризик је, како за банке, тако и за клијенте, постајао све већи и било је неопходно пресећи пут у презадуженост. НБС је тада увела нове мере које су ограничиле рокове отплате готовинских кредита и, самим тим, подстакле адекватније задуживање. Клијенти су се окренули другим врстама кредита који су наменски осмишљени да задовоље њихове потребе и чији су услови усклађени с наменом. Банкарско тржиште Србије полако се вратило на прави пут развоја који ће нас приближити стандардима пословања у развијенијим земљама. Како сазрева тржиште тако сазревају и сви играчи на њему. Самим тим, могу да препоручим потенцијалним клијентима да је сасвим у реду да се задуже, али да воде рачуна о својим стварним потребама и стварним могућностима.