Реформа од табле и креде

Реформа школства у Србији почива на табли, креди и ентузијазму наставника. Овако су учитељи са Златибора, Ђорђе Јаковљевић и Наташа Тодоровић, почели за наш лист причу о учитељевању у садашњим условима.
Они су од ове јесени поново у првом разреду. Заправо воде ђаке прваке. Наташино одељење има 20, а Ђорђево - 19 ученика.
Наставници нису задовољни ни новим уџбеницима, ни реформисаним плановима и програмима за ниже разреде осмолетке. Упозоравају да су уџбеници једнаки за све и да се ни аутори, ни издавачи нису потрудили да уваже разлике између деце на селу и у граду. А нису, кажу, свој деци сви појмови подједнако блиски.

- За млађе разреде сада постоји већи избор уџбеника, али су лекције у свима њима често исувише компликоване, неразумљиве. Посебан проблем је у првом разреду. Првачићи не знају да читају и пишу, а аутори уџбеника и радних свезака као да нису размишљали о томе. Решавање задатака подразумева да су малишани писмени, а првачићи тек треба да почну да сричу. Зато ми морамо да им читамо и тако губимо време, а њима је тешко, јер питања прво морају да запамте, па потом да на њих одговоре - објашњавају наши сабеседници, показујући нам ђачку књигу из математике за први разред. Препуна је текста. Има, додуше, и доста слика, али задаци су написани словима.

У школи на Златибору, која припада чајетинској осмолетки "Димитрије Туцовић", првачићи, према одлуци својих учитеља, математику уче из књига "Креативног центра".

- Можда ћемо морати да променимо издавача, јер је математика "Креативног центра" ипак за децу која су јача у математици. Ова генерација спада у те јаче, али када дође слабија генерација мораћемо да променимо уџбеник - сматра учитељ.

Слова малишани уче из буквара Завода за уџбенике и наставна средства, а свет око нас из књига "Креативног центра", које су богато илустроване, али и оне захтевају да двојчице и дечаци већ знају да читају и пишу. Учитељи истичу да ни књиге других издавача нису у том смислу боље од "Креативног центра". Музичко и ликовно се ради по Заводовим уџбеницима.

- Просветне власти су се својевремено хвалиле тиме како је градиво смањено и деца растерећена. У пракси је то сасвим супротно. Из лекција су заправо избачена сва објашњења, а остављене су голе чињенице, суве информације, па је деци сада велики део градива неразумљив. Зато ми наставници морамо да им објашњавамо и допуњујемо лекције. По истом принципу су скраћени и програми. Све то је отежало рад у школи - упозорава Ђорђе Јаковљевић.

Његова колегиница Наташа Тодоровић указује на то да првачићи морају пребрзо да савладају слова: "Од септембра до средине новембра деца су научила 28 слова. Планом и програмом предвиђена су два часа читања када се пређе цела азбука. И одмах се прелази на писана слова. То је заиста пребрзо".

Према њеном мишљењу, то је узрок што ученици после не читају са разумевањем. Они прочитају реч, реченицу, али не знају шта су прочитали. И никада неће постићи пожељну брзину у читању.

- Тешко ће читати лектиру. Та спорост ће их пратити до краја живота. Зато их никада, ни као одрасле, књиге неће привлачити. Речник ће им бити оскудан. То је тако када се темељи добро не ударе - објашњава учитељица.

Ђаци имају и више часова од својих наставника. Тако првачићи недељно имају по 23 часа, а њихови учитељи - 21 час. До те разлике у часовима дошло је због тога што деца већ од првог основне имају више наставника. Заправо веронауку, грађанско и страни језик предају им други наставници, док им учитељи држе часове из свих осталих предмета.

- Оволики број часова им не би сметао да час траје 30 минута. Управо на то се рачунало када је реформа кројена. Замишљено је и да се у тих пола сата смењују активности, да се неосетно из једног предмета прелази у други, да наставници игром, плесом, фискултуром прекидају решавање математичких проблема, срицање слова, цртање, када виде да деци попушта пажња - сећа се учитељ.

Каже да је планирано да све учионице буду савремено опремљене, да свака има бар по један рачунар, телевизор, видео, да клупе буду једноседи, лако покретљиви који би се премештали и постављали према и у кладу са активностима којима се деца баве. Углавном, ђаци не би смели да на часу гледају један другом у потиљак.

- О свему томе слушали смо на семинарима. Говорили су нам и да ће у првом разреду уз учитеља бити и васпитач, да ће се деца делити у групе и свака група ће радити нешто друго. Једни ће бити за компјутером, други ће "скакати" по струњачи, трећи ће цртати, четврти - глумити. Онда ће групе измењати места, тако да ће у току дана сви проћи све што је за тај дан предвиђено да се одради - прича Ђорђе Јаковљевић.

Од свега тога остале су само старе клупе, табле и креде. И неисцрпна енергија и воља учитеља који воле свој посао.