Где се борила Саманта

Чачак - Саманта Фокс, рокерка, старлета и некад модел "Плејбоја", пролетос је певала у Чачку и на томе се завршила њена историјска улога, што се овог места тиче. Неће добити мермерни белег у граду на Морави иако је "Њујорк тајмс" пророчки објавио да ће је "погодити" управо таква почаст.
"У Чачку, југозападно од Београда, планирају подизање статуе бившем топлес моделу Саманти Фокс, Британки која је снимила хит песму ′Додирни ме′ (′Ја желим твоје тело′) и која је заробила локалне маштарије наступајући у граду", штампано је у једном од новембарских бројева чувеног дневника из највећег града Америке.
- Каква Саманта? - чуди се Велимир Станојевић, председник општине Чачак. Зар да нас будућа поколења памте по томе што смо подигли споменик некој певачици, а нисмо мајору Гавриловићу. То је немогуће.

Текст у "Њујорк тајмсу" под насловом "Балканци избегавају локалне јунаке због Рокија и Тарзана" од Житишта, кроз Србију, "одлази" у Мостар. Репортер јавља да је у првоименованом банатском селу - варошици подигнут споменик филмском лику Рокију Балбои, па вели да ће у Међи, на румунској граници, народ градити обележје завичајцу Џонију Вајсмилеру, касније Тарзану с великог екрана.

У продужетку приче, Брус Ли је добио споменик у Мостару, сад је у складишту јер је оштећен. Следи наведени пасус о плановима Чачана, нетачним чули смо, и закључак неког момка из Житишта, који цени да, после ратова од 1990, ниједна личност из СФРЈ није заслужила бронзану стражу. И сам репортер се чуди: како су домороци за ту почаст изабрали баш личност, макар филмску, из Сједињених Држава које су предводиле бомбардовање Србије 1999.?

О вези Фоксове и Чачана размишљао је и израелски сликар Михаел Блум. Као да је растао испод Јелице и Овчара, схватио је дух чаршије која је као разбибригу пропратила један вечерњи концерт Британке у насељу Атеница и шалу о споменику. Никоме не пада напамет да сакупља новац за њен вечни знак. Блум је на 24. сликарски меморијал Надежде Петровић послао рад под називом "Гласине": мермерни постамент. Тако је уметничким језиком саопштено како Чачани замишљају фигуру женске из "Плејбоја". Додуше, можда је тај ништа кип помогао имагинацији америчког репортера да Чачанима припише како више воле холивудске маштарије од завичајног мајора, који је, бранећи Београд, ушао у историју и без споменика у родном месту.

Године 1994, Милован Вуловић, тада директор Народног музеја у Чачку, у књизи "Знамења слободе" описао је сваки споменик на подручју општине, разврставши их у три временске области. Устаници из буне против Турака имају шест белега, ратницима из Балканских и Првог светског рата подигнута су 23 камена знака, а борцима из Другог светског рата 54 у граду, као и 101 у понеком од 58 села.

После настанка те хронологије, у згради Скупштине општине (1997) постављена је спомен-плоча са именима 30 мештана погинулих у ратовима на подручју СФРЈ од 1991. године. Затим су у Катрзи подигли спомен-чесму као трајно сећање на умрлог земљака. На месту Тошин под Јелицом откривен је и освештан споменик мештанима Јездине и Придворице, настрадалим у Другом светском рату. Поименце се вели да су 20 житеља убили комунисти, а петорицу Немци. У епитафу се додаје: "Наши дедови, очеви, браћа, припадници ЈВуО и ВКЈ, Другог равногорског корпуса, невине су жртве злог рата 1941-1945. Спомен обележје подижу породице и саборци."

То би засад било 187 споменика у општини која има тек 117 хиљада становника. Није залуд речено да Балкан "производи" више историје него што његови народи могу да поднесу.

Споменичка повест овог краја, разуме се, није окончана. Одборничка група ДС у Скупштини општине предложила је да се у граду подигне обелиск палима у ратовима деведесетих, сматрајући да постојећа спомен- плоча није довољна. Даље, Ерика Ридл (67), из аустријског села Шајделдорф, летос је дошла у Чачак и први пут запалила свећу на месту где је, како претпоставља, гроб њеног оца, који је овде погинуо 1944. са још 50 сабораца из Вермахта. Предложила је да се место где су били покопани обележи спомен-плочом. Огранак СПО-а у Чачку сматра да би то требало омогућити, а СПС одговара питањем: "Зар српски народ, поред свега што је пропатио, мора да се извињава Вермахту и заборави стрељање родољуба и младежи?"