Повратак астрономије у школе

Катедра за астрономију Математичког факултета у Београду, Друштво астронома Србије, Национални комитет за астрономију, Астрономска опсерваторија у Београду и Астрономско друштво "Руђер Бошковић" већ 17 година залажу се за повратак ове древне науке у српске школе. Примећено је и повећано интересовање ученика за рад у астрономским секцијама, као и у аматерским астрономским друштвима. Последњих година основано је више оваквих друштава, тако да их има двадесетак. Од 2003. године повећан је и број студената математике који као изборни предмет слушају Основе астрономије.

Олга Атанацковић, председник Националног комитета за астрономију и професор на Математичком факултету, истиче да астрономија представља посебну научну дисциплину која користи знања других наука, пре свега математике и физике, али се њени садржају не могу подвести под оквире било које друге науке.

– Предмет Астрономија у школама широм Србије укинут је крајем 20. века, када су сазнања и резултати највише допринели развоју научне мисли и када је интересовање јавности за ову науку било изузетно велико. Непрекидни развој универзитетске наставе астрономије у нашој земљи има традицију дугу 127 година и њено укидање као посебног предмета у школама утолико је нелогичније – каже Атанацковићева.

На Универзитету у Београду астрономија се изучава на Математичком факултету у оквиру две посебне студијске групе: Астрономија и Астрофизика. До сада су 233 студента дипломирала на Катедри за астрономију Београдског универзитета. Пре пет година на Одсеку за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду уведене су студије астрономије.

Предмет Астрономија изучавао се у српским школама још крајем 19. века, а Одлуком Просветног савета Србије 28. јуна 1990. је укинут. Од тада се, као самосталан предмет, предаје једино у Математичкој гимназији, док се у осталим школама њени поједини садржаји предају у оквиру предмета Физика.

Зорица Цветковић, председник Друштва астронома Србије и научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду, сматра да је настава астрономије у средњим школама изузетно значајна као почетна фаза у формирању научноистраживачког подмлатка. Она наводи да ученици Математичке гимназије, као и ученици неколико школа у Србији у којима је астрономија предавана или се предаје као обавезан или факултативан предмет имају веома квалитетно знање из ове области.

– Управо су ученици ових школа постигли запажене резултате на међународним астрономским олимпијадама у последњих пет година од када наша земља на њима учествује. С друге стране, искуство са такмичења показало је да садашњи ђаци из осталих гимназија имају непотпуна и недовољна знања из астрономије, која су стекли на предавањима по наставном програму у оквиру физике – истиче Цветковићева.

Осим Математичке гимназије и Универзитета у Београду и Новом Саду, астрономски садржаји изучавају се и на остала три државна универзитета – у Нишу, Крагујевцу и Приштини, чије је седиште тренутно у Косовској Митровици.

– Цела астрономска заједница наше земље нада се да ће напори за враћање Астрономије као посебног предмета у школе уродити плодом до 2009. године, која је проглашена Међународном годином астрономије – каже Цветковићева.

Ова јубиларна година значајна је не само за астрономе, већ и за све становнике планете који ће на 400-годишњицу првог астрономског посматрања уз помоћ телескопа прославити величанствена и задивљујућа достигнућа ове древне науке.