Убијен власник крагујевачког „Технопромета”

Крагујевац – Са више хитаца у груди и стомак, јуче је у центру града убијен власник ланца трговинских радњи „Технопромет” Зоран Глишовић (52). Убиство је почињено око 11.30, у просторијама управе ове фирме, у Улици кнеза Михаила 1. Полиција је брзо реаговала и после краће потере ухапсила Живорада Живановића (52), за кога се сумња да је починио овај злочин. Према наводима Полицијске управе Крагујевац, код осумњиченог је пронађен пиштољ из кога је пуцано у жртву.

Живановић је, како се наводи у саопштењу, упао у канцеларију „Технопромета”, где су се налазили покојни Глишовић и његова секретарица. У пуцњави која се потом одиграла, Глишовић је, иако рањен, покушао да побегне, али га је Живановић усмртио на степеништу зграде. Секретарица је остала неповређена.

После интервенције хитне помоћи, Глишовић је превезен у болницу, где је још давао знаке живота. Лекари, међутим, нису успели да му поврате виталне функције после покушаја реанимације. Глишовић је преминуо на Ургентном одељењу крагујевачког Клиничког центра сат након што је погођен. Како сазнајемо, ране на грудима и стомаку биле су смртоносне. Глишовић је био ожењен и имао је сина Милоша, старог 22 године.

Мотиви овог злочина биће утврђени у истрази, а родбина и пријатељи покојног Глишовића сматрају да је све почело још давне 1992, када су жртва и осумњичени заједно радили у предузећу „Југозан”, које се касније распало.

Глишовић је, како сазнајемо, тада био један од шефова у предузећу, а осумњичени Живановић је био запослен као магационер. Када је „Југозан” пропао, Глишовић је основао своју приватну фирму, а Живановић је отишао у село, где се бавио пољопривредом.

– Знам само да се Живановић тужио са својом бившом фирмом „Југозан”, у којој је Глишовић био један од руководилаца – каже у изјави за „Политику” њихов познаник Душан Бутулија.

Богдан Грковић, шурак покојног Глишовића, тврди да је његов зет помагао сваком коме је могао и каже да не разуме због чега је убијен. У изјави за наш лист, Грковић је навео да познаје и Живановића, за кога је рекао да није био „баш чист”.

– Мог зета могао је да убије само луд човек. Видео сам га како лежи на степеништу и покушао сам да му помогнем, али он није могао ништа да каже. Само ме је гледао – прича Грковић.

Незванично сазнајемо да су се осумњичени и жртва својевремено дружили, док су били запослени у фирми „Југозан”. Њихови познаници са којима смо разговарали нису могли да потврде да ли је између њих било неког сукоба.

Б. Карталовић