Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Копирали британски поднесак

Копирали британски поднесак
Рељеф на улазу у Међународни суд правде

У обимним поднесцима које су Међународном суду правде предале Руска Федерација, Кина и Кипар, како „Политика” сазнаје у изворима блиским влади, детаљном правном аргуменатацијом која се ослања на Резолуцију 1244 СБ УН и међународно право, оспорава се независност Косова и Метохије и потврђује право Србије да штити свој територијални интегритет.

Поднесци појединих земаља којима се подржава независност Косова и Метохије су дословна копија британског поднеска. Те државе се нису потрудиле ни да преведу поднесак Велике Британије на свој језик, па ни да га лекторишу, већ су буквално предале туђи поднесак као свој.

За Србију је врло важно што се међу онима који су заступали аргументе Србије налазе земље које су утицајне у свом региону, јер се тиме утиче на оне државе које нису признале Косово као државу да не журе са признавањем. Српска дипломатија сматра својим успехом и то што осам држава Европске уније које су признале независност Косова није тај став образложило и у писаном поднеску суду.

Ипак, српска дипломатија није успела да утиче на Грчку која није признала независност Косова да се укључи у процес пред судом. Велика битка између оних који су за и који су против независности Косова вођена је за Словенију. На крају се ова држава ипак приклонила заговорницима косовске независности. Утицај САД очигледан је и у случају Саудијске Арабије која је почетком ове седмице признала независност Косова.

Пред српским правним тимом је да до 17. јула проучи све поднеске и својим коментарима одговори на оно што је наведено као аргумент у поднесцима 22 државе које су биле на страни Приштине. Након тога петнаесточлано судско веће ће размотрити све поднеске и заказати усмени део расправе.

Ј. Церовина

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.