Статус Космета се решава и после 10. децембра

Дестабилизација Балкана у 2008. години као последица једностраног проглашења независности Косова и Метохије које није у складу са међународним правом и које би после тога признале треће стране била би пораз међународног ангажмана на Балкану у последњих 15 година, као и колективни пораз демократије у целом региону, оцењује министар спољних послова Србије Вук Јеремић, објашњавајући да је притисак да се покрајини да независност изузетно јак, али и да има много земаља које мисле да компромис није немогућ. "Кад ме представници тих земаља питају шта је потребно да би се дошло до компромиса, ја им кажем: Дајте нам недељу дана, две недеље или месец, али да не буде очигледно јасно и преко мегафона разглашавано да ће ако не буде компромиса Албанци добити оно што желе и ми ћемо постићи компромис". Али, сада осим става Сједињених Америчких Држава, имамо и јасне изјаве Француске, Италије, Велике Британије у прилог брзој независности Косова?

Тај моментум се ствара јако дуго. То се не дешава у последњих недељу дана, већ у последњих неколико година. У недостатку очигледних изгледа да се постигне компромис, све више земаља почиње да "леже на руду" и то је нешто чему ми сем аргументима и принципијелном, позитивном и демократском аргументацијом не можемо да се одупремо. Просто, немамо ту врсту габарита да било којим другим средствима зауставимо такав моментум. Оно што може да га заустави су само правила, односно међународно право које те земље могу да одлуче да поштују или да га не поштују. И опет ми не можемо да утичемо на њихове одлуке, сем принципијелном аргументацијом.

Који је ваш основни аргумент против независности када разговарате са представницима држава које се залажу за такво решење?

Пошто сам последњих месеци разговарао са највишим представницима десетина земаља, из различитих култура, политичких система, аргументацију сам увек прилагођавао саговорнику. Зависи од тога колико је он близак овој ситуацији. На прошлонедељном министарском састанку Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) рекао сам да се не може једној земљи рећи да њено мишљење не важи. То није било место да се објашњава историјат сукоба, ни како су изгледали преговори, већ да се каже да је то ствар од фундаменталног значаја за моју земљу, за мир и стабилност у целом региону и за простор ОЕБС-а, а у тој организацији се одлуке доносе консензусом. Према томе, тражио сам да наставимо разговор док се сви не сложимо, као што настављамо разговор док се сви не сложимо и око других питања.

Када разговарате с неким представником земље чланице "тројке", односно Контакт групе, онда их замолите да обрате пажњу на записнике из Бадена, Беча, Брисела, Лондона и да виде да је на апсолутно сваком састанку српска страна имала нови предлог, ширила понуду, продубљивала је. А говор приштинске стране био је исти од прве до последње рунде. У Бадену је чак у једном тренутку Агим Чеку рекао: "Па, кад ћете ви већ једном да схватите да ми нисмо дошли овде да с вама преговарамо о статусу?". Ја сам тражио да та реченица обавезно уђе у записник, јер она објашњава зашто ових 120 дана око којих смо се сви трудили нису успели. Албанце није било могуће померити и можемо да расправљамо зашто је то тако. Мислим да је то тако зато што су они све време били охрабривани да само сачекају 10. децембар и да ће добити оно што хоће.

Шта ће се десити после 10. децембра?

После 10. децембра долази 11. децембар. То је наша руководећа филозофија. Ми немамо избора, за нас се свет не може завршити 10. децембра, за нас ствар не може да буде готова 10. децембра, говорим о статусу Косова и Метохије. За нас та ствар не може да буде готова било шта да се деси, под било којим околностима, икада. Ми се нећемо ни пре 10. ни после тог датума помирити нити прихватити било шта што није у складу са нашим уставом, што није у складу са међународним правом и што је де факто наметнуто решење, решење с којим се ми нисмо сложили.

Видећемо пре свега шта ће писати у извештају посредничке "тројке", а ја очекујем да ће тај извештај садржати веродостојну анализу процеса који је трајао 120 дана и да ће се врло јасно видети да је Београд био ангажована страна, позитивна страна која је нудила разне опције и која је на крају крајева рекла да је спремна да разговара о било којој тачки било ког предлога који смо ставили на сто. Албанска страна је била потпуно неспремна за ангажовање у преговорима. Било би и морално и политички поражавајуће да једна таква врста понашања буде награђена подршком.

Какве ће мере ваше министарство предузети према оним земљама које буду признале евентуалну једнострано проглашену независност?

Влада већ доста дуго разматра мере, а министарство спољних послова ће деловати у складу са колективном одлуком владе. Није још увек корисно да са листом таквих одлука излазимо у јавност, да откривамо те наше карте, те мере којих има јако пуно. Оно што могу да кажем је да ће органи Републике Србије учинити апсолутно све што је у њиховој моћи, сем употребе оружане силе, да се једна нелегитимна одлука која би представљала флагрантно кршење устава Србија, флагрантно кршење резолуције 1244 и свих правила међународног поретка, не спроведе у дело, да се покаже неуспешном и да се ревидира.

Хоће ли цео спектар мера бити употребљен одједном или ће постојати степеновање у њиховој примени?

Наравно да постоје степени. Немамо ми само једну карту коју ћемо одмах бацити на сто. Суверена држава у тренутној геостратешкој констелацији, у тренутном регионалном и међународном простору има широк спектар мера које може да искористи када говоримо о политичком, дипломатском дејству, о економским мерама. Има их јако много и оне варирају од чисто формалних до врло практичних мера. Ми ћемо их све употребити са динамиком за коју оценимо да је оптимална. Нећемо се либити да применимо било коју од њих на адекватан начин да би се постигао максималан ефекат. Заштитићемо своје националне интересе на том простору и националне интересе уопште, а један од важних интереса је да земљу не уведемо у изолацију.

--------------------------------------------------------------------------

ОЕБС на месец дана, ЕУ само кроз Савет безбедности

Једна од првих одлука коју треба донети после 10. децембра је она о мандату мисије ОЕБС-а у покрајини. Каква ће бити та одлука?

Ми пре свега мислимо да свака одлука о статусу или начину управљања покрајином мора бити донета у складу са међународним правом и потврђена у Савету безбедности. У Мадриду смо одолели јако великом притиску да се обавежемо као ОЕБС, значи да се и Србија сложи, да мисија на Косову треба да добије мандат за 2008, независно од догађања у статусном процесу. Ми смо рекли да то није могуће, јер статусни процес и све друго што је у вези са Косовом и Метохијом мора у сваком тренутку имати пуни легитимитет. Наравно, желимо да ОЕБС остане на Косову, иако нисмо сасвим задовољни његовим радом и мислимо да је могло много више да се уради. Али, мора остати на Косову у складу са међународним правом. Понудили смо зато да гласамо за буџет мисије за 2008, али нисмо спремни да подржимо мандат на дуже од месец дана и да се онда на сваких месец дана у Савету ОЕБС-а поново потврђује мандат. Ако се деси да не останемо у оквиру међународног права, онда морамо наш став о међународном присуству да подвргнемо ревизији у складу са новонасталим околностима.

То се односи и на мисију Европске уније, која се већ озбиљно припрема да преузме послове Унмика?

Што се тиче мисије ЕУ, то је друга ствар. Присуство ОЕБС-а је међународно-правно дефинисано резолуцијом 1244, а присуство ЕУ није. Према томе, уколико би дошло до тога да ЕУ преузме улогу Унмика, наше је мишљење да до тога мора доћи одлуком Савета безбедности.

А ако генерални секретар УН позове Европску унију да замени Унмик?

Ја сам чуо да таква размишљања постоје. Став Србије је да то не би било у складу са међународним правом, јер само Савет безбедности може доносити такве политичке одлуке. Уколико би се десило да генерални секретар донесе такву одлуку, то би нарушило његов кредибилитет и то ћу Бан Ки Муну рећи у четвртак кад се будем видео с њим у Њујорку.