Зеленило зарасло у заборав

Панчево – Прича о „зеленом појасу“, односно шуми која би била подигнута између панчевачког нафтно-хемијског комплекса и града, стара је колико и панчевачка јужна индустријска зона. Но, садња се углавном сводила на „о-рук акције“ у промотивне сврхе или би епилог био сушење већег броја младица.

Ове седмице, поводом зеленог појаса, опет се огласило Градско веће. Предочени су статистички подаци да зелене површине заузимају тек 19,6 одсто подручја града Панчева, а требало би да их буде 30 одсто, а ниво пошумљености је свега пет процената.

Веће се позвало на протокол који је 2005. потписан између града и фабрика у „јужној зони“. Њиме је предвиђено да се заједничком акцијом створи „зелени појас“, а фабрике су позване да уложе више напора у подизање шума између њихових индустријских постројења и града, чиме би помогле у решавању проблема загађења ваздуха, што је и највећи еколошки проблем Панчева.

По свему судећи, чланови Градског већа нису, пре но што су прихватили закључак упућен Рафинерији, Петрохемији и Азотари, обишли оно што се назива зачетком „зеленог појаса“. Крајем децембра 2007, председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић и тадашњи министар заштите животне средине Саша Драгин церемонијално су, сађењем неколико сибирских брестова, започели подизање „зеленог појаса“ између Рафинерије и насеља Војловица. Тада је речено да ће ту убрзо бити засађено почетних 3.000 стабала сибирског бреста и тополе. „Појас“ ће, такође је тада речено, годишње стварати 90 тона кисеоника и тиме подићи квалитет животне средине. Помињане су и немале суме које ће држава и град уложити у ту садњу.

Данас, на простору где су Пајтић и Драгин 2007. почели поменути „зелени подухват“, који и због евидентног немара локалне самоуправе није настављен, уместо младе шуме, много је више високог корова који уништава саднице. У панчевачком „Зеленилу“ нисмо успели да пронађемо „надлежно лице“ које би нам дало објашњење зашто је и тај мали део подигнутог „зеленог појаса“ у тако јадном стању. За то тешко да су криве фабрике „јужне индустријске зоне“.