Опрез – крпељи вребају

Лепо време Београђани користеда проведу у природи, да се излежавају на трави, уживајуна сунцу, али многи заборављају да се у зеленилу паркова и излетишта крију – крпељи. Управо због убода овог паразита у последњих неколико недеља ординације супунепацијената који долазе по помоћ. Стручњаци објашњавају да крпеља највише има у шумама у околини Београда, али и на популарним местима за шетњу: Кошутњаку, Ади Циганлији, Топчидеру и Авали. Они упозоравају суграђане да су омиљена места ових паразита трава и жбуње,као и крошње дрвећа и да је важно да увек по доласку из природе преконтролишу гардеробу, јер се дешава да мале „напасти” пређу са зеленила на одећу, а касније се и закаче за кожу човека.

Најопасније је што крпељи могу да пренесу такозвану лајмску болест. На месту убода зараженог крпеља прво се јавља бубуљица око које се појављује црвенило, а особа може да има и друге симптоме инфекције, као што су свраб, жарење и печење, увећане, запаљене и болне лимфне жлезде, повишена температура, главобоља, болови у мишићима. Уколико се болест не лечи, код пацијента могу да се уоче и неке промене на нервном систему, да дође доотоказглобова, поремећаја ритма срца, а ако се потпуно запусти, после десет месеци, у такозваној трећој фази болести, могуће је да особа доживи трајну инвалидност.

Др Нада Мацура, пи-ар Градског завода за хитну медицинску помоћ, каже да се већ много грађана јавило медицинарима ове установе за савет, а да их је недавно позвао и један пацијент да се пожали да има чак 30 убода крпеља.

– Није сваки крпељ заражен опасном бактеријом. Око 30 одсто њих инфицирано је бактеријом „борелија бургдорфери”, која је узрочник лајмске болести. Особа чим примети убод, мора да посети лекара да би се крпељ стручно извадио. Место убода се прати око месец дана. Уколико човек примети црвенило величине петопарца, мора да се јави инфектологу који ће му прописати антибиотску терапију – истакла је др Мацура.

Сезона активности крпеља почиње у пролеће, а траје до касне јесени. Стручњаци објашњавају да паразит на човека може да пређе и са пса, а треба имати у виду и да особа заражена лајмском болешћу не може да пренесе инфекцију на здраву особу. Занимљиво је да крпељи живе две до три године, али „једу” само једном годишње.

– Осим гардеробе, грађани морају да, када се врате са излетишта, прегледају и главу, предео око пазуха, ушију и косе, јер крпељ и ту може да се сакрије. Углавном се дешава да убадају на ногама, длановима, рукама, препонама – додала је др Мацура.

Већина грађана, ипак, не примети када их крпељ убоде, јер то не боли, а једину промену коју могу да уоче у почетку јесте црно испупчење слично младежу.Најпожељније је да се паразит одстраниу року од 24 сата, јер је вероватноћа да ће доћи до заразе тада најмања. Лекари наглашавају дакрпељи не преносе само лајмску болест, већ и менингитис и менингоенцефалитис.

У Градском заводу за јавно здравље постојиСаветовалиште за лајмску болест које ради током целе године и које се бави дијагностиком, превенцијом и здравственим надзором, тако да сви заинтересовани грађаникоји имају нејасне симптоме и знаке после убода крпеља,савете могу да добију на овом месту.

Д. Давидов-Кесар