Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко пева зло (не) мисли

Ко пева зло (не) мисли
Продуцент – убица: Фил Спектор

Светски познати музичари често кроз своја дела исказују најтананија осећања, и у песме претачу свој живот и ситуације које их окружују. Већина њих свесна је чињенице да представља узор бројној публици, посебно младим људима, па се и понаша у складу са тиме. Ипак, проблематични живот и нестабилан карактер неких музичара доводили су у питање, или, чак, прекидали успешне каријере. Међутим, изрека „Ко пева зло не мисли” не важи баш увек. Двоструки живот, мрачне идеје, убиства, насилничко понашање, представљају само делић биографија Џи Џи Алина, Вилијама Ледбетера или Фила Спектора. Људе са ове листе можда бисте волели да видите на концерту, али свакако не и да их имате за комшије, сараднике или пријатеље.

Француски рок састав „Noir Desir” био је на путу ка врхунцу своје славе почетком новог миленијума. Планове је покварио певач и фронтмен састава, Бертран Канта. Његова девојка, Мари Трентињан, пронађена је тешко претучена у кревету хотелске собе у Литванији, у тренутку док је бенд био на турнеји. Од последица повреда преминула је само неколико дана касније. Разлог за овако брутално понашање Канта била је обична СМС порука коју је Мари добила од бившег дечка.

Примери проблематичних музичара нису само ствар новијег датума. Најбољи доказ за то је Хади Вилијам Ледбетер, познатији под уметничким именом Ледбели. Ова легенда фолк блуза из периода између два светска рата остала је упамћена по свом насилничком понашању више него по неоспорном музичком таленту. Ледбели је већ у својим тинејџерским данима, 1915. године, доспео у затвор због напада на проститутку и нелегалног поседовања оружја. У веома кратком временском периоду после хапшења успева да побегне и узима лажни идентитет. Колерични карактер, 1918. године, поново доводи Ледбелија иза решетака, овог пута због убиства рођака. По изласку, 1925. покушава да се посвети музици, али не задуго. Трећи пут бива ухапшен 1930, поново због покушаја убиства, а сличан инцидент прави и у затвору.

Да се на музичкој сцени понекад појављују људи који своје психичке поремећаје исказују како на бини, тако и ван ње, најбоље илуструје пример Џи Џи Алина. Овај панк рок „уметник” постао је познат по својим, благо речено, контроверзним ставовима и поступцима. Физичко обрачунавање са публиком, вршење нужде на бини, самоповређивање, били су само део Алинових наступа. Јавно је заговарао силовање и педофилију, а и сам је доспео у затвор због силовања и мучења девојке, 1989. године. Умро је 1993. због превелике дозе хероина. За неке који су пратили Алинову каријеру, у целој причи најпарадоксалнији податак представља чињеница да његово крштено име гласи Исус Христ Алин!

Протеклих недеља једна од најактуелнијих прича у свету музичког шоу бизниса била је она о Филу Спектору. Један од највећих музичких продуцената свих времена своје дугогодишње социјално неприхватљиво понашање „крунисао” је убиством Лане Кларксон, због чега је, после вишегодишње судске парнице, коначно осуђен 27. марта ове године. Човек који је, између осталог, утицао на каријере „Битлса”, Тине Тарнер и „Рамонса”, био је познат по својим суманутим идејама. Живео је у рустичној вили која је личила на замрачени бункер, вређао је, и физички се обрачунавао са својим клијентима, често уз претњу пиштољем.

Спектор је својевремено купио мртвачки сандук, којим је често претио својој супрузи Рони, уколико му буде неверна. Постоји и урбана легенда да је несрећна жена понекад ишла у град аутомобилом са лутком постављеном на сувозачевом месту. Ова лутка представљала је Спекторову копију, како би, по замисли његовог болесног ума, сви Ронини љубавници мислили да поред ње у колима седи управо Фил.

Краљ западњачког свинга, како је гласио надимак музичара и глумца Спејда Кулија, важио је за великог шоумена, забављача широких народних маса, а био је и узор генерацијама младих послератне Америке. Приватни живот Кулија био је сушта супротност. Насилнички карактер и проблеми са опсесивно-компулзивним понашањем довели су га иза затворских решетака, због убиства супруге, само зато што се она „дрзнула” да му затражи развод, 1961. године.

Адријан Чолаковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.