Пророци говоре

О прошлости све мање знамо, садашњост је неухватљива, преостају визије и пророчанства, као једино сигурно уточиште. Ништа ново, рекло би се, и данашње време има своја пророчишта и камене кругове, пророке и шамане. Укус древних мистерија са зачином бинарног кода је непорецив, у сусрету са сајтом као што је www.ted.com или, прецизније, годишњом калифорнијском конференцијом истог имена: TED (Technology, Entertainment, Design). Сајт, редизајниран почетком 2007. године, садржи око 150 излагања о најпровокативнијим и најнапреднијим идејама савремене технолошке цивилизације, чиме се TED конференција (постоји од 1984. године) шири ван академских презентација и техно-елите.

Предавачи су најзначајнији "практичари" будућности и њених искушења. Сајт садржи и додатне податке о учесницима и конференцијама, историјат, форум и блог, информације о редовној годишњој награди и друге уобичајене садржаје. Сва излагања се могу скинути у MP3 или МP4 формату.

У основи ове типично западне рационализације феномена пророчанства, потребе да се искочи из досадне линеарности свакидашњице (што у свакој култури рађа Делфе, Настрадамусе или Тарабиће), лежи емотивна потреба да нам хоризонт "пукне" пред очима, да слика буде мало оштрија и већа, проблем јаснији, а решење очигледније. Такво је TED место, реално-виртуелна институција где се сучељавају старе и нове парадигме и где најзначајнији умови данашњице у предавањима од двадесетак минута говоре о "лику ствари које долазе" (назив романа Х. Џ. Велса из 1933. године).

Учесници су из најразличитијих области науке, технике, уметности и забаве, и нису само њихове идеје контроверзне, него и они сами: један од добитника овогодишње TED-награде је Бил Клинтон?! Иначе, један од предавача је био и српски новинар Саша Вучинић, с темом о искушењима слободе информисања у транзиционим друштвима.

Један од учесника, истраживач и визионар Реј Керзвејл (покретач сродног сајта научних открића и спекулација на адреси www.kurzweilai.net) у свом говору о биотехнолошкој еволуцији човека поменуо је 2029. годину као граничну у процесу замагљивања разлика људског и механичког, хуманог и технолошког.

Случајно или не, те исте године почиње радња "парадигматичног" анима-филма (облик јапанског цртаног филма за одрасле) под називом "Дух у шкољци", у коме је читава радња покренута појавом директних биомеханичких интерфејса, механичких побољшања мозга и тела. У филму се то назива "хаковање духа", а светски успех техноанимације (као и манга стрипова) говори бар о две чињенице. Прва је јаснија и документује јапанско друштво као технолошки најсофистицираније, са незаустављивим ширењем сродне техничке инфлуенце по глобалном шару. Друга чињеница је скривенија, и говори о променама у људском духу, условљеном технологијом, забавом и дизајном (као пресудним факторима планетарних промена). Као да овакви облици масовне културе опевавају рефрене "егзотичних" научних конференција.