Мали прст –велика опомена

Нови Пазар – Зоран Булатовић, председник Удружења текстилних радника Новог Пазара, који је у петак сам себи одсекао део прста, како је објаснио, у знак протеста због небриге државе према радницима, наставља штрајк у просторији иза решетака. С њим је још неколико радника, спремних, како тврди Булатовић, на сличне потезе ако држава остане глува на њихове захтеве.

–Ако држава не испуни наше захтеве, сви ми, чланови Удружења, а има нас око 1.400, с члановима својих породица, отићи ћемо пред зграду ВладеСрбије – казао је јуче Булатовић. Он није искључио могућност да и осталењегове колеге почну дасесамоповређују.

–Ако се оглуше о наше захтеве, овде ће од понедељка да буде пакао –рекао је Булатовић.

Колико је радника у канцеларији Удружења текстилаца Зоран не жели да каже јер „некима је битан само број да би знали могу ли да нас сломе”, а испред просторија се и јуче окупилонеколико десетина радника да му дају подршку.

Булатовић је у петак рекао да ће да прекине штрајк глађу и, показујући кроз решетке парче одсеченог прста, рекао да ће то „да буде његова храна”. Када је у пратњи градоначелника Новог Пазара ипак прихватио да оде у болницу,да прими серум и да му се ушије рана, деоодсеченог прста није нађен.

У ноћи између петка и суботе Булатовића је посетио и, опет кроз решетке, с њим разговарао заменик омбудсмана у Србији Горан Башић. Он је оценио је „ситуација врло озбиљна”, те да је ово драстичан пример болних последица транзиције по раднике.

Јуче је Булатовићу и текстилцима стизала подршка од радника Холдинг компаније „Војин Поповић”, која је у стечају, па запослени деле сличну судбину осталих новопазарских предузећа, али било је подршки и из Тутина и Сјенице.

Зоран Булатовић је један од 1.150 радника ХК „Рашка” који су пре две године као технолошки вишак, уз отпремнину, по социјалном програму, напустили фабрику. Међутим, плате за период од 1993. године до тада нису добили, иако већина има извршне судске пресуде. Добијали су разна обећања.Али и објашњења да фабрика, са стално блокираним рачуном и на ивици стечаја,не може да исплати оно што им дугује.

Болело их је и то што неки радници, кажу захваљујући спрези адвоката и судија, ипак долазе до заосталих плата па су писали и министарки правде Снежани Маловић.

Наду им је дало и то што је пре месец дана ХК „Рашка” Влада Србије спасла сигурног стечаја одлуком да се изврши конверзија дугова овог предузећа према држави. Текстилци су захвални градској власти Новог Пазара што се за то залагала, али већ их је забринуло то што месец дана после те одлуке нема ништа од реализације.

Градска управа је обећавала да ће ХК „Рашка”да прерасте у индустријски парк, у коме би било места и за иностране инвеститоре. Текстилци сумњају да те послове у Министарству економије неко намерно кочи. Приликом ранијих посета овом министарству кажу да су наилазили на препреке –неке помоћнике министра Динкића из партије Сулејмана Угљанина.

Новопазарски текстилци сматрају да, када би неко од државних органа, макар мало мрднуо малим прстом, њима би могло да буде много боље. Овако, одсечени прст Зорана Булатовића остаје као опомена.

С. Бакрачевић