Српски туристи на Косову

Тачан план путовања доставља се надлежнима неколико недеља пре пута, аутобус са туристима из Србије има полицијску пратњу, најчешће се одлази на три-четири дана, избегавају се веће групе путника, а вође пута саветују онима који путују да не „буље” у Албанце да их не би испровоцирали. У најкраћем, овако изгледа „туристичко” путовање на Косово и Метохију, како су нам га описали наши саговорници. Ипак, до сада на путу нису имали непријатности, као ни незадовољних путника, јер су се сви са Космета враћали пуни утисака.

Ова путовања организује Независна асоцијација студената из Београда и то у групама обично путује између 50 и 70 младих, али некада их буде чак и 130. На њиховом плакату који најављује првомајски одлазак на Космет напомиње се да ова путовања нису за оне који би да се „алкохолишу, млатарају заставама и мрште на Шиптаре”.

– За посету манастирима и српским енклавама тражимо благослов владике рашко-призренског Артемија, да би нас најавили по српским селима и манастирима. Министарству за Косово и Метохију пријавимо маршруту и сатницу, када стижемо у које место и колико се тачно задржавамо. Они то пошаљу Унмику да бисмо добили полицијску пратњу, па од Косовске Митровице до места у која путујемо испред нашег аутобуса иде и један бели „голф петица” Косовске полицијске службе као пратња – набраја припреме за пут Зоран Ћирић из Независне асоцијације студената.

Одступања од испланираног обиласка нема, као ни задржавања у местима где живе косовски Албанци, па вође пута саветују путницима да понесу сендвиче и воду јер, када пређу административну линију, могу да се заустављају само у српским насељима. Паузе за одмор су, како каже Зоран, на сваких сат или сат и по времена.

– Када виде наш аутобус са београдским таблицама и пратњом, Албанци који се случајно затекну на путу наравно знају ко смо и одакле смо, али их баш брига за нас. Ипак, ако неко зури у њих, има српску заставу или пева српске песме, они то сматрају провокацијом и могу да одреагују – прича Зоран.

Младе који путују са њима зато упозоре да све ове „непожељне” ствари не чине, јер ће због тога Срби који живе на Космету, а кoји су им добри домаћини, имати проблема.

Од 1999. године на путовања у јужну српску покрајину одлазе и групе које води невладина организација „Краљевски ред витезова”. Зоран Мрђеновић, председник ове организације, и његова вереница Борка Томић причају да ти боравци увек оплемене, јер када посетиоци виде како људи тамо живе и боре се, колико су једноставни, великодушни, гостопримљиви, многи схвате да су ствари за којима овде јуримо и патимо, у ствари, неважне.

Што се тиче саме организације путовања, Мрђеновић објашњава да најмање двадесетак дана пре пута шаљу списак путника и бројеве њихових личних карата преко Цркве или Унмика да би добили пратњу. Уколико путује мање људи може се организовати да преноће и у неком од косовских манастира, али и код мештана.

– Новац који им дајемо за смештај је симболичан и Србима са Космета то и није неки извор прихода. Много је важније да одржавамо контакт са њима, да их посећујемо – истиче Мрђеновић.

Услови боравка зависе од места до места. Ако се негде можете слободно кретати само једном улицом, онда ту имате све што вам треба – и продавнице и кафиће. Наш саговорник истиче, такође, да је много лакше организовати пут када је лепо време, будући да се некада дешава да морате неколико сати да чекате полицијску пратњу, као и да у неким кућама где се ноћи нема струје или воде.

– Упркос тешким условима наши људи који живе на Космету не губе дух, боре се, постају све самосталнији у таквим околностима и налазе начине да издржавају себе и своју породицу. Неке жене, на пример, баве се ручним радом, па су се међу онима који долазе на Космет, па чак и странцима, већ прочуле и људи долазе по препоруци код њих да купе нешто од њихових ручних радова – прича Борка Томић.

Зоран и његова вереница кажу да је увек боље да група буде мања, јер је тако лакше ефикасно испунити унапред утврђени план пута, као и да су ефектнији краћи боравци, најдуже пет дана. Њихова организација ради, иначе, са благословом патријарха српског Павла и под покровитељством кнегиње Линде Карађорђевић, за коју кажу да обилази Србе на Космету и православне светиње на сваких 10 дана.

Јелена Николић, студенткиња Факултета политичких наука, путовала је на Косово и Метохију на семинар који су организовале невладине организације из Србије, са Косова и из Холандије. Она је посетила Призрен, Приштину, јужни део Косовске Митровице и Грачаницу.

– Путовало је нас петоро из Србије са координаторком пројекта, која је већ неколико пута водила студенте на Косово и није било никаквих посебних процедура. Ишли смо редовном аутобуском линијом до Призрена. Истина, када смо прешли административну линију причали смо на енглеском, али то је и иначе био радни језик, јер је на семинару било странаца – каже ова студенткиња.