Трка на Егеју

Од нашег специјалног извештача
Александрополис, децембра – Оронула лучка крчма, камион пун војника, трајект за Самотраки и стара пруга: лука Александрополис ових дана само наизглед пада у зимску летаргију.
Деценијама запостављени град на пола пута између Солуна и Истанбула и његову луку плитког газа тргли су недавно из провинцијског дремежа интереси водећих светских трговаца нафтом и гасом.
Варош са мапе отоманске пруге за Беч, некадашња адреса јединог персијског конзулата на југу Европе, поново је, после паузе од 80 година у фокусу светских сила. Први "православни нафтовод" у Европи, и први азербејџански гасовод по вољи Вашингтона, укрстиће путеве баш у Александрополису, главном граду грчке области Еврос. Погранична област и последњи град ЕУ на путу за Оријент са неспокојем дочекују излазак на геостратешке мапе света.

"Најављени почетак изградње нафтовода Бургас–Александрополис, који ће превозити руски петролеј мимо Босфора на Медитеран, и азербејџански гасовод, који ће преко Турске и Грчке спроводити драгоцену сировину на европско тржиште, донели су Евросу и луци Александрополис нови геополитички и економски значај. Покушавамо да се припремимо за промене које тако мало зависе од нас...", открива за "Политику" Николаос Замбунидис, префект области Еврос.

Због нафтовода, Александрополис ће за годину и по добити танкерски терминал на Егеју: у међувремену неке од водећих светских инжењерских фирми продубиће садашњу луку до дубине од 13 метара,  изградити поморски коридор дуг скоро шест километара, велика петроскладишта, можда и рафинерију и довести један потпуно нови свет на обале пограничне реке Марице. Грчка ће од проласка нафтовода кроз област Еврос добити велики новац: један евро за сваку допремљену тону – а очекује се најмање 35 милиона тона годишње, истиче Замбунидис. Званична Атина је префектури на крајњем североистоку Грчке већ обећала да ће сав приход од "нафтарине" оставити регији за њен развој, али на крајњем североистоку Грчке још су сумњичави.

"Александрополис се нашао усред велике енергетске игре странаца и може имати користи од њиховог присуства. Када лука буде модернизована, одавде до Црвеног трга моћи ће да се стигне за само 15 сати. Еврос је са Русијом одувек гајио блиске везе. Руска војна инжењерија је осмислила урбанистички план Александрополиса крајем 19. века у време последњих ратова са отоманском империјом. Нафтарина ће бити извор средстава за јачање овдашње привреде и веза са земљама у залеђу – ту мислимо на Бугарску, Турску, Румунију, Србију, али првенствено на Русију. Александрополис се иначе сматра руским градом у Грчкој. Овде живи 25.000 становника руског порекла и ми се надамо да ће нафтовод довести хиљаде руских туриста у овај део Грчке, уз обнављање директне авиолиније између Москве и Александрополиса. Личи на светлу будућност", опрезно истиче Замбунидис.

Долазак православног нафтовода, иначе првог нафтовода који се гради у Европи после 40 година, не радује претерано градске власти вароши са око 55.000 становника. "Нисмо претерано славили што ће нафтовод баш овде да се заврши. Долазак танкера овде би лако могао да угрози не само бистро море, већ и судбину око 150 рибарских породица. И мада је руски председник Путин недавно обећао да ће користити најмодернију изградњу нафтовода – није нас баш сасвим убедио. Еврос је чувен по нетакнутој природи: шта треба да радимо ако се излије нафта или деси нека друга еко-катастрофа на том нафтоводу. Никако не би желели да Александрополис постане налик на нафташке градове трећег света – искоришћен и запуштен. Поготово што, на пример, није уопште предвиђен крак нафтовода за потребе наше провинције. Географска локација није до сада претерано помогла Александрополису. Последњих стотинак година на власти су се овде смењивали Руси, Турци, Бугари, Грци... Сада су нас изгледа странци поново открили: све више нас обилазе страни амбасадори, распитују се о новим пословима", вели за "Политику" Јоргос Александридис, градоначелник Александрополиса.

Шаролика свита званица окупила се недавно у Александрополису због уласка стратешког гасовода на тло Европске уније. Скоро 300 километара дуги гасовод је иначе први којим се сировина из Каспијског региона транспортује за Европу мимоилазећи Русију.

Уз грчког премијера Костаса Караманлиса и турског председника владе Реџепа Ердогана, на свечаности пуштања гасовода нашли су се и представници америчке владе – министар енергетике Семјуел Бодман и нови амерички амбасадор у Грчкој који је стигао у Александрополис и пре него што је предао акредитивна писма председнику Грчке.

"Званична Атина је због енергетског бизниса под великим притиском и Русије и САД", оцењује дневник "Катимерини".

Скромна егејска лука Александрополис је нова арена сучељавања ривалских интереса Москве и Вашингтона.

Детаљи изградње нафтовода Бургас–Александрополис и руски предлог за изградњу новог гасовода из правца Црног мора до области Еврос – биће главне теме разговора Костаса Караманлиса и Владимира Путина 18. децембра у Москви.