Венецуела рекла не Угу Чавесу

Уго Чавес није успео да добије право на доживотни реизбор, нити да примени радикалне реформе за брзу пругу ка социјализму у 21. век. На референдуму, чији су резултати објављени у један сат после поноћи (понедељак), седам сати после затварања биралишта, 50,7 одсто грађана определило се против реформи које би у устав земље зацртале "социјалистички и антиимперијалистички систем", чиме је венецуелански председник први пут поражен откако је 1999. дошао на власт. Чавес је признао пораз, додао је да ће поштовати народну вољу, али је својим противницима поручио да "добро математички премере Пирову победу" пре него што из ње извуку закључке.

– Нисмо успели, за сада – рекао је Чавес обраћајући се нацији уживо на државној телевизији употребљавајући исте речи ("За сада"), по којима је постао чувен када је као падобрански потпуковник покушао да свргне некадашњег председника Карлоса Андреса Переса 4. фебруара 1992. Али ми смо партизани у дугој борби, рекао је Чавес који нема намеру да одустане "ни од једне запете" у програму за убрзавање социјализма. Свој ненадани тренутни пораз, први откако је пре осам година изабран за председника, овај елоквентни вођа, који до јуче није презао од најпогрднијих етикета за своје неистомишљенике, приписао је "сумњама, страховима, недостатку времена и капацитета".

И док је народно славље због "победе Венецуеле" громогласно одјекивало улицама Каракаса, многи су се питали колико још година преостаје Чавесу на челу ове богате земље са сиромашним становништвом. По садашњем мандату, као изабрани председник остаје до 2013. Али да ли ће  Чавес, који је пре референдума опоменуо непослушне како они "гласају за Џорџа Буша" уколико не подржавају њега, успети да превазиђе овако грубе етикеције и да постане председник целе нације. Иако је напустио војне редове пре више од 15 година, венецуелански лидер није престао да буде војник за кога је ово једна изгубљена битка, али не и рат, оцењују поједини аналитичари. Зато се може очекивати да ће, како је и најавио, наставити да тражи од нације да му да бланко чек, што подразумева контролу над централном банком и огромним резервама петродолара како би венецуелански систем ускладио са новим системом, макар и на уштрб демократских институција. Он данас поручује да се никада није оглушио о глас народа и да ће "наставити да га слуша", али неће одустати ни од свог пројекта због кога га неистомишљеници називају тиранином или диктатором.

У првим реаговањима на догађања који имају широке одјеке у читавој Латинској Америци, оцењује се да је Чавес потценио своју нацију покушавајући да је "бирачким пучем" убаци у комунистички кубански  колосек. Његова свађа са целим светом, последње митраљеске паљбе   против Мадрида и суседне Колумбије, затварање противничког канала венецуеланске телевизије и свакодневна блискост са Хаваном и "духовним оцем" Фиделом Кастром допринели су паду популарности …У кампањи за реформе изгубио је и неке од својих најпоузданијих и најлојалнијих сарадника.

Изненађење је Чавесу приредила и сиротиња која га је у свим његовим акцијама до сада безрезервно подржавала. На референдум није изашло више од 40 одсто регистрованих бирача, а по резултатима се да закључити да се баш најнижи слојеви у друштву нису одазвали бучним позивима и кампањама. Реформама је било предвиђено да сви улични продавци и они који се баве сивом економијом (40 одсто) добију државне пензије и здравствено осигурање, док је службеницима било загарантовано скраћење радног времена са осам на шест сати дневно. Да ли ће десерт остати иако главно јело није плаћено, показаће се наредних дана када се слегну утисци после овог великог догађаја од кога је стрепила и Јужна и Северна Америка. Вашингтон се прибојавао да ће кубански модел да се размножи баш сада када се приближава крају дуга владавина оболелог комунистичког вође у Хавани. Околне јужноамеричке земље такође показују знаке нестрпљења због Чавесовог учесталих упада у њихове интерне ствари. 

И без добијеног референдума, Чавесове присталице држе контролу над свим значајним институцијама у земљи: парламент, администрација, државна нафтна компанија, Врховни суд у рукама су чависта. У данима који су претходили референдуму црни долар је добио троструко већу вредност од званичног курса. Петролеос де Венецуела, државна нафтна компанија, званично производи 3,3 милиона барела дневно, док ОПЕК процењује да је дневна испорука знатно мања (2,4 милиона барела), а приватни независни економисти тврде да се трећина државне нафте троши на домаће потребе јер се цена горива издашно дотира из државних фондова. Венецуеланци се за сада јефтино возе, литар бензина је само два цента, а много нафте је дато у бесцење или у замену за другу врсту услуге сиромашним пријатељима на Куби, у Никарагви, Боливији и Еквадору. Није заобиђена ни империјалистичка Америка. Без венецуеланског извоза добар део Америке на точковима би престао да се котрља, али најзахвалнији Чавесу су житељи Бронкса, Квинса и Харлема којима је венецуелански председник поклањајући нафту огрејао кућу, иако живе у најбогатијој земљи на свету. Неки то називају социјалистичком пропагандом, која, ето, није успела да нађе довољно присталица на референдуму у његовој земљи.