Победа Путинове опције

Државна дума Русије остаје вишепартијска. Пребројавање гласова по затварању бирачких места широм највеће државе на свету показало је да обични руски грађани највише верују актуелном председнику Владимиру Путину, али и да верују у парламент као највишу институцију у којој се преламају различити погледи на садашњост и будућност земље. Релативно висок одзив бирача од преко 63 процента најбоља је потврда оваквог става. Према још увек незваничним извештајима Централне изборне комисије (после 98 одсто обрађених изборних протокола), унапред најављивана победа Јединствене Русије (ЈР), испоставило се, више је него убедљива – освојено је 64,1 одсто гласова. На великом одстојању прате је Комунистичка партија Руске Федерације Генадија Зјуганова са 11,6 процената, Либерално-демократска партија Русије Владимира Жириновског са 8,2 и Праведна Русија (ПР) Сергеја Миронова са 7,8 одсто. Поновимо, бројке су привремене, али односи се сигурно неће мењати.

Важно је напоменути и да се с поменутим резултатом ЈР скоро домогао магичне бројке од две трећине депутатских места (Државна дума, иначе, броји 450 депутата), чиме би стекла право да самостално уређује многа уставна питања. Оваква могућност, наравно, још увек постоји, пошто тек предстоји расподела гласова партија које нису прешле неопходни цензус, а које су (укупно) освојиле поверење скоро осам одсто бирача. Неопходно је, дакле, сачекати званичне резултате а они би требало да уследе 7. или 8. децембра, док је прво заседање новог сазива Државне думе предвиђено већ за 2. јануар 2008. године.

Судећи према првим реакцијама, три партије које су поред ЈР ушле у Државну думу (КПРФ, ЛДПР и ПР) нису незадовољне постигнутим. Додуше, оне, па и партије које нису прешле цензус, најављују захтеве за поновно пребројавање гласова на појединим бирачким местима, али се, генерално, слажу да значајнијих нарушавања изборног поступка није било. Чак ни у Чеченији где је ЈР освојио више од 99 одсто гласова.

Главна порука недељних руских избора, које су многи оценили и као својеврстан референдум о досадашњем раду председника Владимира Путина, свакако је потврда политике коју он спроводи. Управо стога су се предизборне анализе углавном бавиле питањима колико ће бирача изаћи и колико убедљива ће бити победа ЈР.

А та победа, сматрају експерти, неће утицати на промену курса којим се земља тренутно креће, како на унутрашњем, тако и на спољном плану. Чињеница да ће у Државној думи седети представници четири партије сигурно неће бити препрека за спровођење садашњег економског курса, сматра Јевгениј Гавриленков, члан инвестиционе компаније "Тројка-дијалог", а преноси агенција РИА Новости. Слично размишља и Игор Николајев из консултантске компаније ФБК који је уверен да ће оваква дума ефикасно сарађивати са председником државе и са владом – и садашњим и будућим. "Није ствар у томе што су победили исти они који су победили пре четири године, него што су то учинили у новим околностима", тврди Николајев.

Недељно гласање за пети сазив парламента РФ пратили су и неки куриозитети. Тако поједини аналитичари у први план истичу чињеницу да је Јединствена Русија у недељу освојила мање гласова него Владимир Путин на прошлим председничким изборима. Ако се прихвати да је изјашњавање за Државну думу заиста било и референдум за Путина онда, сматрају поменути, испада да његова популарност пада.

Ипак, бизарнији је податак да је уласком ЛДПР-а у парламент бивши припадник руске Федералне службе безбедности Андреј Луговој, осумњичен у Великој Британији за убиство свог колеге Александара Литвињенка, обезбедио имунитет који га за наредне четири године штити од иследника са острва. У Лондону то нису пропустили да региструју.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Сумње Европљана и САД

Брисел - Француска, Немачка и Шведска придружиле су се јуче апелу САД да руске власти испитају наводне изборне неправилности током парламентарних избора у Русији. Ове европске државе изразиле су забринутост после подношења извештаја посматрача Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Савета Европе (СЕ) у којима се оцењује да избори нису били фер и да нису испуњени бројни стандарди демократске процедуре, преносе агенције. Посматрачи ОЕБС-а и Савета Европе оценили су да избори за државну Думу у Руској Федерацији нису били фер и нису испунили многе од обавеза и стандарда за демократске изборе које су поставили ОЕБС и Савет Европе.