Наши ђаци поново "пали" на ПИСА тесту

Прелиминарни резултати Програма за међународно тестирање ученика (Programme for International Student Assessment) образовног постигнућа наших петнаестогодишњака, које је на јучерашњој конференцији за новинаре изнео Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, а који сведоче да су наши ђаци у конкуренцији 57 земаља света заузели 41. место, по свему судећи, поново ће непријатно изненадити домаћу јавност.
Иако су ови резултати за нијансу бољи од претходног ПИСА тестирања, на коме су ученици из Србије, према показаном знању из математике, природних наука и разумевању прочитаног текста заузели последње место у Европи (док су на светском нивоу лошије резултате од наших ђака имали само Турска и неколико прекоокеанских, афричких и далекоисточних земаља), прелиминарни резултати показују да знање које се стиче у нашим школама не задовољава чак ни просечне критеријуме овог међународног тестирања.

ПИСА тестирање представља највеће и најбитније међународно испитивање ученичких постигнућа у доменима читалачке, математичке и научне писмености, а образовни експерти објашњавају да ПИСА тест не испитује у којој мери су деца овладала наставним планом и програмом, већ показује да ли су она овладала знањима која им помажу да се сналазе у животу и да ли су савладали тзв. научну писменост.

"Научна писменост је у оквиру ПИСА пројекта дефинисана као способност да користимо научно знање, идентификујемо научно релевантна питања и изводимо закључке засноване на научним резултатима, а све у циљу разумевања света у коме живимо", објашњавају домаћи стручњаци који су учествовали у састављању питања ПИСА теста и који не желе да оцењују овогодишње резултате овог теста пре званичног коментара Министарства просвете.

Они, ипак, додају да резултати овог тестирања не представљају изненађење, јер свако истраживање о ефектима основног школовања потврђује да наша деца имају енциклопедијско и нефункционално знање и да смо из године у годину "стабилно лоши". Наиме, прво истраживање о ефектима основног школовања, које је урадио Институт за психологију 1989. године и које је 2003. године поновљено за потребе Уницефове студије, показало је да је наш образовни систем неефикасан и да наши ученици имају репродуктивно и нефункционално знање. Са таквим знањем из основне школе ђаци настављају средњошколско образовање, што за последицу има продуковање некомпетентног стручног кадра, оцењују експерти. У том временском интермецу десио се рат и распад земље, али се образовни систем није урушио, већ је остао доследно лош, оцењују образовни експерти, користећи синтагму о "самоодрживости неефикасног система". Из њихове визуре, резултати ПИСА тестирања не представљају "образовни инцидент", већ хронично стање које траје дуже од двадесет година.

У ишчекивању званичних информација и ставова, треба се подсетити да је ово међународно тестирање школског знања петнаестодишњака први пут организовано 2000. године. Србија није учествовала у првој провери знања, а Словенци, Хрвати и Македонци нису партиципирали у другом истраживању, тако да резултати ПИСА теста неће задовољити радозналост оних који желе да знају где смо ми у поређењу са комшијама. Тачније речено, тек ће наредно ПИСА тестирање донети одговор на питање како изгледа надметање у знању словеначких, хрватских, црногорских, српских и македонских ђака.

Резултати последњег ПИСА теста сведоче да су најбољи математичари на свету – средњошколци из Хонгконга, на другом месту су Финци, на трећем Холанђани, па онда Лихтенштајнци, Јапанци, Канађани и Белгијанци... У првих десет пласирало се пет европских држава, а наши школарци су се нашли на незавидном 34. месту на лествици знања, са 436,87 поена, а овај резултат се најбоље може разумети у оквиру чињенице да је просек ОЕЦД-а фиксиран на 500 бодова. У разумевању прочитаног текста пласирани смо на 36. месту, а у природним наукама смо на 37. месту. Стандардно најбољи у свакој области били су Финци, Јапанци и ђаци из Кореје и Хонгконга.

Питања која се постављају у ПИСА тесту увек се узимају из "корпуса знања" које би ђаци требало да стекну током обавезног школовања, а широм света овим тестовима се "мери" знање петнаестогодишњака. Последње тестирање показало је да су наша деца најгоре прошла на тесту разумевања текста, али и да су се врло лоше сналазила на тесту знања из математике и природних наука. Тезу да ПИСА тест не испитује енциклипедијско, већ функционално знање, образовни експерти илуструју тврдњом да међу питањима на ПИСА тесту никада нећете пронаћи таблицу множења, али ће се од вас тражити одговор на питање – колико ћете новца у локалној валути добити када размените новац ваше земље.

Типичан пример питања са ПИСА теста јесте разумевање садржаја рецепта лека. Прецизније речено, на ПИСА тесту неће се наћи питање – чему служи тај лек, већ питање: ко сме да узима тај лек, да ли неко ко је млађи од десет година сме да узима тај лек, шта треба да се ради у случају да тај лек доведе до повишења температуре... Такође, у репертоару ПИСА питања неће се наћи директно питање – које године и ког датума откривена Америка, већ ће оно бити преформулисано у питање – да ли је то било пре или после пада Римског царства, пре или после Француске буржоаске револуције... Другим речима, од ученика се очекује да пронађе информације и да повеже различите делове текста, односно наученог градива.

Неке од бивших југословенских и бивших комунистичких земаља које су у првом ПИСА истраживању лоше прошли, као што је то случај са Пољском, већ у следећем тестирању постигле су знатно боље резултате, а велики број земаља који учествује у овом међународном истраживању прати квалитет свог образовања преко ПИСА индикатора.