Берзи следи дуг опоравак

Актуелна криза, која потреса домаће финансијско и тржиште капитала готово две године, својеврсно је чистилиште из којег ће изаћи само најбоље фирме, у којима ће се капитал концентрисати, често и с промењеним власницима и менаџерским тимом, уверен је портфолио менаџер фонда ФИМА Проактив Владимир Павловић.

Павловић тврди да ће на берзи остати само активне компаније, а не и статисти каквих је много међу 1.800 предузећа, чије акције су на тржишту силом закона, премда пре припадају категорији затворених друштава са пар власника и неколицином запослених.

– Криза ће, истовремено, прорешетати и берзанске посреднике и свести њихов број на оптималну меру, али ће довести и до неопходне специјализације међу њима – предвиђа наш саговорник. – Тако ће бити оних који се баве пословањем и прометом акција компанија из области саобраћаја, грађевинарства, фармацеутике, изведеним хартијама од вредности, валутама… То важи и за инвестиционе фондове који ће се специјализовати за улагања разног степена ризичности и потенцијалних приноса.

Тренутно инвестициони фондови у Србији располажу са око 11 милиона евра, што је четири до пет пута мање него што је било у време кад су грађани, мотивисани жељом за брзом зарадом, похрлили да улажу у инвестиционе јединице, пре свега најризичнијих фондова раста.

– Пад имовине под управом фондова jeнастао из два разлога – делимично због повлачења средстава улагача, али су остварени и капитални губици – негативна разлика између набавне и актуелне цене акција у портфељу фонда – објашњава Павловић. – Ипак, индекси инвестиционих јединица фондова су мање изгубили на вредности од индекса акција, захваљујући стручном вођењу инвестиционе политике, која је допринела да су улагања фондова на финансијском и тржишту капитала имала до три пута боље перформансе него индивидуални пласмани на берзи.

Фондови су, да би избегли суноврат вредности акција, улагали знатне износе у кеш, а ФИМА Проактив је пласирала новац својих чланова у акције предузећа средње величине, избегавајући листиране компаније чија је вредност највише и најбрже падала. Тренутно се средства највише пласирају управо у компаније које су на званичном тржишту берзе, јер је процењено да је вредност њихових акција дотакла дно и да следи успон, имајући у виду да је реч о фирмама с добрим пословним перформансама.

– Премда је било осипања чланства фондова, чињеница је да до 10.000 улагача није повукло средства, очигледно верујући у опоравак берзе и раст вредности њихових инвестиционих јединица – наглашава наш саговорник.

Према уверењу власника прве приватне брокерске куће у Србији Бранислава Јоргића, упркос декларативном заклињању у тржиште, држава досад није показала превише политичке воље, нити интересовања за берзу, као централну институцију тржишне привреде, која кретањем индекса прецизно мери ефикасност пословања фирми и стање у економији сваке земље.

Судећи по берзанским индексима, који су пали далеко испод стартне вредности, у Србији је стање у привреди близу катастрофи! Наше тржиште личи на шопинг-мол с две продавнице, у којима се продају акције и обвезнице старе девизне штедње, и два бутика – Листинг А и Листинг Б, у којима су папири четири компаније. То значи да тржишту капитала недостају државне дужничке хартије, обвезнице различите рочности и приноса, дужнички папири предузећа, термински уговори на берзанску робу(пшеницу, кукуруз, злато, бакар…) и валуте.

Уз то, тржишту недостају најатрактивнији, фирмирани производи, који су стубови носачи берзе – компаније из области енергетике, телекомуникација, фармацеутике, попут „Телекома”, „Галенике”, „Јата”, ЕПС-а.

Због нејасне процедуре, 19 година од реоснивања тржишта капитала, ниједна компанија није спровела иницијалну понуду акција, чиме је, фактички, фирмама онемогућено да дођу до најјефтинијих средстава за развој, уз поделу ризика са инвеститорима. Уместо тога, предузећа су приморана да се задужују код банака, често и под веома неповољним, зеленашким условима и да упадају у дужничку кризу.

Корпоративно управљање, с изузетком четири листиране компаније, углавном је лоше, а једна од манифестација тога јенеблаговремено извештавање инвестиционе јавности о резултатима пословања и битним догађајима који би могли да утичу на доношење инвестиционе одлуке о продаји или куповини акција.