Пошто информисање

Шта бисте урадили са пола милиона евра?
Министар Предраг Бубало би, без дилеме, све дао на информисање. До таквог закључка наводе бројке из финансијског плана Министарства трговине и услуга, који је саставни део предлога буџета за 2008. Ово министарство је, наиме, само за "услуге информисања" о својим активностима у наредној години – од доношења закона и стратегија до изградње и позиционирања националног бренда – тражило и од владе у предлогу буџета добило 36,94 милиона динара, или 461.750 евра (прерачунато по курсу од 80 динара).

Мада је влада, на брзину, предлог буџета, повучен из  парламента у петак увече из "процедуралних разлога", јуче непромењен вратила посланицима, није згорег да наредне дане искористи и још једном "прочешља" цифре, на које је као спорне указивано протеклих недеља. Између осталих, и ову. И да, бар због поштовања логике, одреагује амандманима.

Не поричући да су улагања у информисање јавности, промоцију и поправљање имиџа и привреде и институција ове државе, преко потребна и пожељна ако се паметно искористе, наше је да будемо помало и скептични, укажемо да је пола милиона евра расхода на крају понајмање ситница за српске јавне финансије и да приметимо и оно о чему нас министри не информишу – да су, рецимо, трошкове информисања неки буџетски корисници планирали по систему "Пошто, секо, млеко? Пошто ти га дам..."

Довољно је просто поређење. Рецимо, да је буџет који ће бити на располагању пи-ар посленицима Министарства трговине и услуга само за "услуге информисања" осам пута већи од исте ставке за, такође, четири пројекта Министарства здравља и четири-пет пута већи од свих планираних издатака за односе с јавношћу Министарства финансија. Министарство финансија је, рецимо, ове године имало на располагању 4,5 милиона динара, а Министарство економије и регионалног развоја, најприсутније у медијима, које новинаре дневно обасипа с најмање три-четири најаве догађаја, исто толико саопштења и информација, извештаја, фотографија, тонских и видео записа о својим активностима, од оснивања, за шест месеци, потрошило је на све издатке, од прес клипинга и агенцијских сервиса до презентација и конференција за новинаре, између два и три милиона динара.

Занимљиво је и да ће за "услуге информисања" Министарство трговине идуће године моћи да искористи бар 16-17 милиона буџетских динара више од владине Канцеларије за сарадњу са медијима, која је на услузи и влади и свим њеним министарствима, и другим државним органима и организацијама. Јер, кад се од укупног износа резервисаног за Канцеларију – 76.152.000 динара, одузме трошак за бруто зараде тридесет троје запослених, опрему, текуће поправке и материјал, путовања, укључујући и она организована за новинаре, Канцеларији остаје 20,65 милиона за све услуге по уговорима. За само око милион динара више него што je Министарство трговине добило само за "услуге информисања" на само једном од 11 својих програма, упакованих у четири пројекта.

Јер, у готово пола милиона евра, резервисаних под овом "шифром", нису урачунате ни зараде чиновника који на томе раде у Министарству трговине, ни издатак за стручне услуге (експерата, па и за ову област) и ангажовање специјализованих агенција (у које спадају и агенције из области маркетинга и пи-ара). Ни трошкови комуникација (телефонски рачуни), превођења, издатак за компјутерске и угоститељске услуге, ни за опрему, ни за закуп имовине и опреме, рецимо изложбеног простора, ни за репрезентацију. Све су то посебне ставке из којих се може црпети новац и за реализацију информативно-промотивно-маркетиншких активности овог министарства, па би трошак државе, у коначном збиру, могао да буде и знатно већи од приказаног износа.

Па на шта ће се онда трошити стартна сума од 36,9 милиона динара? Судећи по образложењу које иде уз ставку "услуге информисања" – на све оне трошкове које иначе имају и сва друга министарства: од прес клипинга, коришћења агенцијских сервиса, објављивања огласа и конкурса, информисања јавности (од саопштења до прес конференција). Новац је резервисан и за још понешто нејасно дефинисано – "подршку медија", па за "услуге медија", "пропагандне активности", "закупе сала и опреме за мултимедијалне презентације" нових закона и стратегија, емисије на јавном сервису у циљу заштите и "описмењавања" потрошача... И понајвише, за најчешће помињану активност на свим програмима – штампање: публикација, листова брошура, часописа, билтена, маркетиншких материјала, упутстава, извештаја...

Мада је овако нацифран списак заиста дугачак, упореди ли се буџет с реалним трошковима за појединачне активности, с новцем који му је на располагању, Министарство трговине могло би да изведе праву медијску офанзиву из свих оружја на свим пољима и претвори се у најпродуктивнијег произвођача штампаног и електронског материјала.

А ако је одговор да "планирано и резервисано не мора бити и потрошено", онда неко не уме да планира. Онда нам ни јавна потрошња није толика коликом се приказује.

У овој земљи заиста свега има: и хлеба, и млека, и уља. Истина, по све вишим ценама. И држава, очигледно, има пара. Ако је по овом примеру, биће и – игара.

Само монопола има – нема.

Весна Јеличић