Трострука провера за ректора

До 26. маја требало би да буде познато ко ће у наредном мандату водити највећи и најстарији универзитет у Србији. У трци за место у кабинету у Капетан-Мишином здању на Студентском тргу за сада су актуелни ректор Београдског универзитета др Бранко Ковачевић, професор Електротехничког факултета, затим др Вера Дондур, професорка Факултета за физичку хемију, и др Велибор Стојић, декан Факултета ветеринарске медицине.

Иако су у јавности позната ова имена, дефинитивна листа кандидата биће објављена после 30. априла, када ће комисија саопштити ко је добио подршку најмање 14 факултета и института.

До тада, питали смо професоре који је најургентнији проблем на БУ и како ће они покушати да га реше уколико добију мандат ректора.

– Највећи проблем БУ је новац, као и свуда у земљи. Нису у питању само плате, већ и материјални трошкови, а знамо да пара у буџету нема. Зато, по мом мишљењу, излаз треба тражити у иностранству: важно је да се потпише ССП, јер искуства говоре да се фондови ЕУ отварају пре свега према образовању и науци – каже др Ковачевић.

Он додаје да нигде држава не даје све паре, па је јасно да и факултети морају да зарађују. Ковачевић велику шансу види и у школовању страних студената којих на БУ тренутно има око 1.000 (пред распад Југославије било их је 20.000). Међутим, истиче, да би се тај приход остварио, неопходно је побољшати услове рада, обезбедити квалитетан простор, опрему…

Исплата материјалних трошкова је ургентни проблем, сматра и др Стојић, који каже да се за Факултет ветеринарске медицине од средстава које месечно уплаћује Министарство просвете не могу платити ни трошкови за утрошену електричну енергију.

– Та средства у зимском периоду представљају 10 одсто, а у летњем 18 одсто од укупних трошкова које факултети издвајају сваког месеца. Треба неко да објасни како је могуће да пре пет година, када је један евро износио 65 динара, факултет добије 16 милиона динара за материјалне трошкове, а сада добија шест милиона, а евро је 94. Ово се мора одмах решити или ће факултети „затворити врата” – изричит је др Стојић.

С друге стране, др Вера Дондур сматра да је највећи проблем БУ у томе што је то веома сложен универзитет, са 31 факултетом и 10 института који функционишу индивидуално, што доводи до тога да универзитет није експониран ни у домаћој ни у међународној јавности на начин на који би требало да буде.

– Било би веома значајно да се интеграцији универзитета посвети велика пажња, као и да болоњски процес доживи примену у оном смислу да се повећа пролазност студената и да постоји партнерски однос студената и професора. На интегративним функцијама универзитета треба радити дуже него што је један ректорски мандат, али то нас у наредном периоду очекује, јер се сви универзитети у Европи рангирају – подсећа професорка Дондур.

Она не сматра да је проблем у томе што БУ има највише факултета у Србији, јер има и највеће подручје развијених научних и образовних области, што није случај са свим универзитетима у Србији.

– Београдски универзитет има факултета колико је потребно, али ова наша Србија има више универзитета него што је потребно. Ево један апсурд: доцент Пољопривредног факултета са издвојеног Приштинског универзитета има плату 96.000 динара, што је 1,5 пута више од редовног професора Пољопривредног факултета у Земуну – каже професор Стојић.

Он додаје да се залаже за то да се максимално повећа квота за буџетске студенте. – Ако се каже да имамо бесплатно школство, онда тако и треба да буде. Када је реч о школаринама, ту држава нема право да се меша – каже наш саговорник.

Ректор Ковачевић је сагласан да није проблем у великом броју факултета већ да треба да се побољша сарадња факултета и да се направи унутрашња рационализација. Он подсећа да је велики проблем и недостатак простора и да су два факултета – биолошки и географски – подстанари Филолошког факултета.

– Питање биологије ће бити решено, започета је градња једног објекта, а за географију смо у преговорима са републиком и градом да им се додели нека зграда. Тако би се аутоматски решио и проблем Филолошког факултета који ради у скученим условима, а има 10.000 студената који изучавају 31 језик – објашњава ректор.

Професорка Дондур додаје да политика финансирања високог образовања „мора да буде укључена у стратегију земље која се сада ради” и верује да ће важан део те стратегије бити подстицање младих да студирају и начин финансирања.

– Ми имамо веома мали проценат високообразовних људи и то морамо да повећамо. Такође, имамо финансирање које је традиционално и сигурно је да ће морати да се промени као и начин на који се сада формирају школарине. Ми морамо студенте да подстичемо да ефикасније студирају, да се не би догодило да неко започне школовање о трошку државе, а заврши на терету родитеља. Мислим да је то тренутно већи проблем него висина школарине – истиче др Дондур.

Кандидати за ректора које подрже факултети и институти мораће након тога да обезбеде подршку трећине чланова Сената (седница је 13. маја), а ко „преживи” Сенат – иде на Савет (26. мај) на којем за избор новог ректора Београдског универзитета мора да гласа најмање половина чланова, међу којима су представници студената, факултета, института и државе као оснивача.

Сандра Димитријевић