Јочић: Навијачи су покушали да убију полицајца

Министар Јочић је изјавио агенцији Бета да је напад на полицајца на фудбалској утакмици био покушај убиства, а оштро је критиковао правосудне органе због неефикасности. Јочић је оценио и да су навијачи "најмање криви" због инцидената и најавио да ће "посредни виновници" инцидената, спортски савези, клубови и организатори бити "предмет интересовања МУП-а", да би се, како је рекао, "друштвена опасност коју носи ово насиље потпуно сломила". – Оно што се јуче десило за мене је покушај убиства припадника Министарства унутрашњих послова. Забринутост лежи у поступању правосудних органа – рекао је Јочић.

Министар полиције поткрепио је своју оцену цифрама о поднетим кривичним пријавама и њиховој обради.

– Од јануара 2006. до јуна 2007. године МУП је поднео 364 кривичне пријаве од којих ниједна није одбачена, а само против седам лица спроведена је истрага, а против осам подигнута оптужница. У истом периоду, покренута су 392 кривична поступка, а донето је само 17 осуђујућих пресуда. За последња два месеца поднели смо 69 кривичних пријава, а нико није лишен слободе – рекао је Јочић.

Јочић је најавио и акцију против, како је оценио, "посредних виновника" инцидената, у које спадају сви осим навијача. – Изразито је предвиђено шта се сме, а шта не сме. Јуче не само да смо видели бакље, већ су оне биле оружје којим је извршено кривично дело. Предмет интересовања МУП-а биће сви посредни виновници, спортска друштва, клубови, организатори, савези да би се друштвена опасност коју носи ово насиље потпуно сломила – казао је Јочић.

Министар је најавио и да ће се променити начин деловања на терену, али није објашњавао детаље.

Навијачи су јуче на полувремену препознали полицајца у цивилу Небојшу Трајковића и почели су да га туку, гађају сломљеним столицама и пале бакљама. Полицајац је после пуцао у ваздух, а када је склонио оружје, навијачи су га још јаче напали.

Он се спасао тако што је прескочио ограду са шиљцима и прешао на источну страну стадиона. На ВМА је примљен са тешким повредама.

– Трајковић је могао да се одбрани од напада тако што би пуцао у нападаче. Био је на дужности и изложио је свој живот опасности да не би никога повредио. Исказао је и присебност тако што је одбацио пиштољ да га не би узео неко од нападача – рекао је Јочић.

--------------------------------------------------------------------------

Осам хулигана осуђено због дивљања на стадионима

Због изазивања нереда и насилничког понашања на спортским манифестацијама Други општински суд у Београду је у последње две године изрекао осам пресуда и оптужене осудио на вишемесечне казне затвора, наводи Танјуг. Само у прошлој години вођено је 35 истражних поступака од којих је један због тежине дела уступљен Окружном суду, а 13 је враћено тужиоцу на прецизирање.

--------------------------------------------------------------------------

Хронологија дивљаштва

Ако бисмо хтели да направимо генезу те црне листе у последњих десет година могли бисмо да почнемо од кошаркашког "вечитог дербија" 22. новембра 1997. Меч је прекинут када су навијачи ракетом погодили Горана Обрадовића коме су поломљене обе подлактице и вршиоца дужности градоначелника Београда Милана Божића, који је на срећу прошао без повреда.

Ово упозорење као да није било довољно да се предузму енергичне мере, па чак ни инцидент на фудбалској утакмици у Крагујевцу између домаћег Радничког и Партизана, (11. септембар 1998) када су навијачи тукли гостујуће играче Ивана Томића, Сашу Илића и директора београдског клуба Ненада Бјековића. Каменицом је погођен и делегат Душан Лакчевић.

Наредне године (30. новембар 1999) догодила се трагедија на нашем највећем стадиону у којој је смртно страдао седамнаестогодишњи навијач Црвене звезде Александар Радовић, кога је ракета са југа погодила у груди.

Ни нови "вечити дерби"(14. октобар 2000) није прошао без инцидента. Због упада навијача на терен прекинут је у 4. минуту.

Инцидент после утакмице Рад – ОФК Београд 24. маја 2003. могао је да се изроди у страшну трагедију. У масовној тучи домаћих навијача и снага реда употребљено је и ватреној оружје. Повређено десет полицајаца и неколико пута више навијача Рада, а рањен је камерман РТС Благоје Топличић.

На утакмици Црвена звезда – Војводина (9. мај 2004) избоден је Добрица Димитријевић (27) из Заклопаче.

Припадници Жандармерије били су присиљени да реагују пред 123. вечити дерби 16. октобра. Рањен је дечак Милан Васић коме је разнесена јагодична кост.

Наредне 2005. оборен је неславан рекорд. Сукоби су се пренели и на улице, а инцидената је било током целе године. Навијач Партизана Мирко Радовановић (18), ученик Машинско-техничка школе у Обреновцу убијен је 14. јануара, ножем, после расправе о навијачком шалу.

У тучи 16. фебруара избодена су тројица навијача Партизана: Милош Дражинац, Александар Рончевић, Елвис Ибро.

Вечити дерби на Мракани 23. априла обележен је масовном тучом у којој је повређено десет полицајаца и седморица навијача.

Опет је инцидент после једне кошаркашке утакмице био увод у још једну велику трагедију. После утакмице Војводина – Црвена звезда (5. мај) тешко је повређен навијач новосадског тима кога је један звездаш ножем убо у груди.

Убиство навијача Бојана Мијића навијача Вождовца 4. августа у возу на железничкој станици у Раковици још један је у низу тешких инцидената за које су оптужени навијачи Рада.

Ни следећи месеци нису прошли без трагедија. Навијачи Бежаније и Чукаричког су се 29. октобра потукли у Војвођанској улици на Новом Београду. Голуба Балевића ножем је усмртио малолетни А. Ж.

Октобар је био у знаку нереда на квалификационој утакмици за Светско првенство између селекције СЦГ и БиХ. Повређено је 17. особа.

Изгреди у поменутој години нису били само у вези са наша два најпопуларнија спорта. Будванин Ђорђе Парапид избоден је на одбојкашкој утакмици Будванска ривијера – Црвена звезда.

Ни последњи месец није прошао без скандала. Опет је у центру пажње била кошарка, односно туча играча на мечу Хемофарм–Партизан.

Клупска обележја могу да донесу велику невољу нарочито ако се не свиђају другима. Партизановац М. Д. нападнут је 19. фебруара 2006. у трамвају само зато што је носио црно-бели дрес.

Неупоредиво горе прошао је малолетни Н. Б. 28. марта кога је ножем убо Г. М. у тучи због навијачког шала.

У априлу су забележена три инцидента. Навијачи Војводине и Земуна обрачунавали су се по улицама Новог Сада на крају прве недеље у месецу.

Нишка полиција имала је пуне руке посла 11. априла због туче на утакмици Раднички – Црвена звезда. Ухапшено је 12 изгредника.

Петар Седлак (23) убијен је 25. априла у Земуну на углу улица Пере Сегединца и Војвођанске. За његову смрт оптужен је навијач Рада.

Двадесечетворогодишњи Александар Панић из Железника убијен је ударцем ножем у тучи "делија" и "гробара" 27. јула. Младић који га је убио предао се полицији.

Навијачи Црвене звезде из Ниша демолирали су воз у Младеновцу, а међу 72 приведена изгредника било је и 13 малолетника.