Пуначкија два пута од Земље

АСТРОНОМИЈА
Планета с водом (вероватно прекривена океаном), готово седам пута тежа од Земље, кружи око своје звезде у тзв. „настањивом појасу” у сазвежђу Вега, које је око светлосних година удаљено од нас. (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је, отприлике, 9,6 билиона километара или 9,6 хиљада милијарди километара).

Далијетопрвапосестримаплавозелененакојојобитавамосаопипљивимизгледиманапостојањемакаквог живота?

Европски астрономи објавили су недавно да су опазили два небеска тела која подсећају на наш „космички дом” и облећу око исте звезде – малог црвеног патуљка Глизе 581: једно је близу праве величине, а друго се налази на правом месту. Прво је најмања планета изван Сунчеве породице (егзопланета), названа Глизе 581(е), друго је планета Глизе 581(де), превелика да би била само стеновита, која облеће у „настањивој зони”, подручју у којем на површини може постојати текућа вода и може се развити живот.

Малена планетарна породица састоји се од четири члана: новооткривена (са допуном у називу „е”) тежа је само 1,9 пута од Земље; најближа матичној звезди (са ознаком „бе”) 16 пута је крупнија; у средишту (с додатком „це”) тек је пет пута масивнија, а најудаљенија (са словом „де” у имену) седам пута. Све четири сувише брзо (за наше појмове) обигравају око звезде: прва начини пун круг за 3,2 дана, а последња за 66,8 дана (земаљских).

То је, за сада, једино небеско тело мале масе унутар „настањиве зоне”, објашњава Мајкл Мајор из Астрономске осматрачнице у Женеви (Швајцарска). Астрономски „свети грал” у овим годинама је потрага за стеновитим егзопланетама налик Земљи у „настањивој зони”.

Швајцарски осматрачи зурили су у небо кроз телескоп пречника 3,6 метара, смештен у Европској јужној опсерваторији (ЕСО) у Чилеу. Пошто небеска тела која облећу око звезде утичу да светло што допире до нас трепери –гледано са Земље, унаоколо Глизеа 581 астрономи су уочили наговештаје кретања четири планете. (Три су раније опажене).

Најудаљенија за 83 дана направи круг око мале звезде, што је смештало прилично далеко. Али прорачун је био погрешан, зато што се темељио на ограниченом броју посматрања. Сада је прикупљено три пута више података, па је путовање (период обиласка) смањено на 66 дана, што планету Глизе 581(де) приближава на, отприлике, четвртину удаљености од Земље до Сунца и унутар „настањиве зоне” истоименог црвеног патуљка.

Дотично небеско тело је, иначе, око седам пута масивније од Земље, отуда је премало да буде гасовити див попут Јупитера, али је, вероватно, превелико да одговара само стеновитом свемирском свету попут нашег. Око тако малих звезда тешко је имати превише стеновитог материјала на такво разадљини, наглашава Мајкл Мајор.

Уместо тога, планета би требало да наликује Нептуну или Урану, на којима преовлађују водени, амонијаков и метанов лед. Налазећи се у домашају топлоте матичне звезде, у тзв. „настањивом подручју”, морала би да истих хемијских елемената има море хиљадама километара дубоко. Уосталом, можда је откривена прва из нове класе океанских планета, што би итекако годило астрономима-трагачима. А да ли тамо има живота или не, за сада се ништа не зна!

Под окриљем поменутих осматрањима уочена је космичка јунакиња с почетка приче, Глизе 581(е), једва два пута пуначкија од Земље; преостале три, претходно откривене, близу су масе Јупитера или више од 1.000 пута веће крупније од наше плавозелене. Налази се преблизу матичне звезде, зато је сувише врућа за настанак ма каквог облика живота.

У сваком случају, потрага за планетама величине Земље се наставља.

-----------------------------------------------------------

Ниједна за живот

Главни супарник Мајкла Мајора у лову на планете, Џеф Марси са Универзитета Беркли (САД), каже да је откриће планете Глизе 581(е) највеће међу егзопланетама до сада, назвавши то важним кораком у потрази за небеским телима налик Земљи.

Иако је сувише врућа да би се могао појавити живот, показује се да се у космосу ствара, вероватно, велики број малих планета. Несумњиво је да у нашој галаксији, Млечном путу, има на десетине милијарди планета масе сличне Земљиној. До сада је изван Сунчевог система опажено око 350, али ниједна није погодна за развој живота.