Државне хартије спас за Берзу

Држава би требало да емитује трезорске записе са роком приспећа до годину дана, чијом би се продајом попунило око 40 милијарди недостајућих средстава у буџету. Новост на тржишту хартија од вредности најавио је др Бошко Живковић, члан Економског савета премијера Србије и професор на Економском факултету у Београду, који сматра да је држава већ успешно тестирала инвестициону јавност емисијом и продајом тромесечних трезорских записа.

– За очекивати је да ће и ове краткорочне хартије наићи на добар пријем код инвеститора – сматра наш саговорник.

Пре емисије, која умногоме зависи од успеха антикризних мера Владе Србије, неопходно је да се утврди довољно атрактивна каматна стопа у односу на репостопу Народне банке Србије и да се осигура стабилност курса. Јер, да би се на овај тржишни начин прикупљала средства за попуну државне касе, финансирање јавних и инфраструктурних пројеката неопходно је инвеститоре максимално заштитити од инфлације и курсног ризика.

– Због тога би било пожељно да се, као и код кредитних задужења. Законом омогући да курс обвезница, односно камате прате кретање курса домаће валуте на начин на који је омогућено банкама – напомиње Живковић.

Успешном емисијом дужничких хартија до годину дана држава би „припремила терен” за обвезнице средње рочности којима би могла да финансира и одређене капиталне пројекте и да тако избегне узимање кредита. Уз то, емисија разних дужничких папира, од републичких, муниципалних до корпоративних обвезница, једина је шанса за опоравак и рад тржишта капитала које ће се тешко и дуготрајно опорављати – сматра Живковић.

То значи да ће без активне помоћи државе као емитента и гаранта, тржиште капитала у Србији наставити да вегетира, јер нису створени ни законски, нити институционални предуслови да оно успешно послује.

Проблем тржишта је што и даље постоји мањак квалитетне финансијске робе. Инвеститори се устежу од улагања у акције и радије се опредељују за штедњу, о чему сведочи податак да је чак у време највећег бума на Београдској берзи, пре две године, свега око 4.500 људи трговало акцијама. У претходним годинама завршен је „лов на јелене капиталце”, кад су најбоље компаније преузимањем стекле нове власнике, тако да је на тржишту асортиман акција веома слаб.

Најављене законске измене, пре свега нови Закон о тржишту хартија од вредности, на чијем нацрту је ангажован УСАИД, у кратком року не може да допринесе промени инвестиционе климе и опоравку српске берзе, сматра наш саговорник. Упркос залагању аутора тог закона да и Комисија за хартије од вредности буде независно регулаторно тело, то није могуће јер је Народна банка Србије једина независна институција предвиђена Уставом. Због тога група експерата, у чијем саставу је и Живковић, сматра да би требало да постоји јединствено регулаторно тело за све врсте финансијских инструмената и делатности и то под окриљем Народне банке, чију Уставом гарантовану независност би на тај начин могло да преузме. Реч је о познатом моделу какав, на пример, постоји у Великој Британији и у Хрватској.

-----------------------------------------------------------

Ризична подела акција јавних предузећа

У условима глобалне кризе, кад многе државе настоје да подржаве банке и велика предузећа, подела бесплатних акција јавних предузећа веома је ризична, сматра Живковић.

Емисија акција Телекома, на пример, и њихова продаја на берзи за кратко време би привукли инвеститоре, али само до тренутка док неко од њих не би купио читав пакет. То би могло да се деси у кратком року, након чега би тржиште поново замрло, упозорава Живковић.

Уместо брзоплете приватизације предузећа од јавног интереса, наш саговорник се залаже за њихову модернизацију емисијом и продајом њихових корпоративних обвезница ради финансирања развојних пројеката, које би привукле многе купце, а да при том власнички односи остану непромењени. Оне су мање ризичне од акција, доносе стабилан и сигуран принос инвеститорима, али би било пожељно да буду индексиране у еврима, због могуће инфлације и курсних разлика.

-----------------------------------------------------------

Држава продала хартија за три милијарде динара

На аукцији тромесечних државних хартија од вредности продато је 300.000 државних записа, укупне вредности три милијарде динара, односно комплетна емисија. Управа за трезор продала је у априлу државне записе номиналне вредности 15 милијарди динара, при чему су на свим аукцијама власнике стекли сви понуђени краткорочни папири а добијени новац искоришћен за попуну буџета.

 „Резултати аукција указују на то да механизми које користе влада, Министарство финансија и Народна банка за стабилизацију и развој домаћег финансијског тржишта имају веома позитиван ефекат”, наглашава Иван Маричић, директор Управе за трезор.

По његовим речима, „државни записи су најсигурнији вид инвестирања, поготово у време економске кризе. При том од стабилне продаје записа, поред инвеститора и финансијског тржишта, вишеструку корист има и држава, јер је то вид финансирања који није изложен девизном ризику”.

На јучерашњој аукцији трезорски записи су продати по каматној стопи од 15,8 одсто на годишњем нивоу и доспевају на наплату 28. јула 2009. године.

Наредна аукција државних хартија од вредности биће одржана 5. маја.