Хронологија смене

Агенција Бета емитовала је у недељу, 2. децембра, вест да је Синдикат новинара "Политике" затражио смену главног и одговорног уредника Љиљане Смајловић, као и комплетног менаџерског тима са генералним директором Срђаном Јанићијевићем на челу. Бета је jaвила да се у саопштењу Извршног одбора синдиката достављеног тој агенцији наводи да је смена затражена због тога што Смајловићева, за коју се наводи да је доведена споља и мимо жеља редакције, стално запошљава "себи блиске и некомпетентне људе" и не жели да се ослони на затечени састав. Додаје се да су запослени у више наврата покушавали да менаџмент куће упозоре на константно погоршање опште ситуације, али да су предлози игнорисани или су нуђена неприхватљива решења.

"Истовремено, лист провладине традиције претвара се у пропартијско гласило. Сматрамо да је то погубно и за делове власти и за новину. Резултат је губитак угледа и пад тиража", наводи синдикат.

Саопштење Извршног одбора је потписало деветоро новинара: Слободан Самарџија, Душица Павићевић, Марко Лакић, Бошко Јакшић, Љубодраг Стојадиновић, Зоран Анастасијевић, Новица Коцић, Милан Јанковић и Иван Цветковић. Љиљана Смајловић рекла је Бети да ниједан од четири синдиката те куће није званично затражио њену смену и да ће се о томе изјаснити тек након што чује званичан став синдиката.

Наиме, у редакцији "Политике" од петка после подне владала је извесна конфузија око тога ко стоји иза наводних захтева Синдиката новинара "Политике", који окупља око 15 одсто запослених у компанији. Руководство тог синдиката је прво порицало да је послало писмо јавности, пуно оптужби на рачун руководства "Политике", које је још у петак (са електронске адресе [email protected]) отишло на адресе многих редакција. Исто руководство после није могло да се одлучи која од три или четири верзије овог писма, које су током викенда колале интернетом, представља ону иза које заиста стоји Извршни одбор тог синдиката. Потпредседница Синдиката Душица Павићевић тражила је у недељу увече да се са "Политикиног" сајта скине Бетина вест о захтеву за смену јер није аутентична. Дежурни уредник "Политике" је од Бете добио обавештење да је ова агенција као аутентично прихватила писмо које јој је стигло са електронске адресе новинарке "Политике" Снежане Богдановић, која, додуше, није била потписница спорног писма, али је прихваћена као релевантан извор за вест, јер се позвала на "дугогодишње пријатељство са (директором Бете) Љубицом Марковић".

Већ у понедељак ситуација се променила: испоставило се да Извршни одбор (ојачан колумнистима Бошком Јакшићем и Љубодрагом Стојадиновићем) заиста захтева смену главног уредника, али не и смену генералног директора "Политике". Нови заплет потиче отуда што је Бошко Јакшић почетком викенда понудио генералном директору Срђану Јанићијевићу скидање са "листе за одстрел". Јанићијевић је одбио разговор о понуди, а у позиву Синдиката новинара ПНМ за данашњу конференцију за новинаре каже се да Синдикат тражи "утврђивање одговорности" Јанићијевића.

Незадовољство дела новинара окупљених око овог синдиката испољено је у редакцији први пут крајем октобра ове године, када је поведена синдикална борба против обавезног осмочасовног радног времена. У "Политици" је, наиме, у току реструктурисање и увођење нове систематизације радних места, које ће угрозити позиције оних колега које не пружају максималан допринос листу, а верују да имају право на привилегије стечене протеклих деценија. Тако је Синдикат новинара ПНМ крајем октобра саопштио да је против успостављања "административног радног времена". Један од чланова Синдиката је на састанку с менаџментом куће, одржаном 8. новембра, рекао и следеће: "Незадовољство у ′Политици′ је велико, јер, да није тако, не бисмо ми седели у ово доба овде, већ бисмо лежали у кревету". Састанак је, иначе, одржан у девет часова ујутру.

Потписник ових редова, као главни уредник "Политике", јуче је у обраћању новинарима "Политике" на следећи начин коментарисао најтежу оптужбу Синдиката, ону о претварању листа провладине традиције у "пропартијско гласило". "Ту тврдњу демантује већ и сама чињеница да ′Политика′ коју ја уређујем редовно објављује колумне у којим Бошко Јакшић проналази све ингениозније разлоге да се Косову што пре да независност. Мислим да је важно да ′Политика′, у подељеној и посвађаној Србији, буде лист отворен за све политичке опције, из ког ће читаоци моћи да сазнају читав спектар политичких мишљења у друштву. Али, да нема ′Политике′, једино партијско гласило које би објављивало Јакшићеве колумне било би партијско гласило Либерално-демократске партије, јер је то једина партија која дели Јакшићеву политику према Косову. Човек који у време Хаџи Драгана Антића ни у акростиху није смео да напише ниједну критичку реч против власти, тек је у последњих годину дана коначно прикупио храброст (и добио слободу) да у ′Политици′ напише оно што заиста мисли".