Скоро пола буџета за пензије

Уколико се у што скорије време не повећа наплатa доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, 24 милијарде динара, колико је ребалансом буџета додатно издвојено за исплату пензија, неће бити довољно да би принадлежности и даље редовно стизале на адресе милионске пензионерске популације, упозорио је јуче Ђуро Перић, члан Управног одбора Фонда ПИО и посланик ПУПС-а у Скупштини Србије.

Издвајања за пензије из буџета су већ достигла 46,1 одсто средстава. Уколико се из државне касе ускоро буде издвајало и свих 50 одсто за исплату пензија, оне постају део јавне потрошње, а добро се зна шта то значи и какав би став ММФ-а у том случају могао бити.

–Међународни монетарни фонд никада није рекао да пензије морају да се смањују, већ јавна потрошња. Уколико, дакле, пензије постану део те јавне потрошње, наћи ће се на удару захтева светске позајмне касе – категоричан је Перић.

Зато је неопходно да Пореска управа што пре крене у контролу наплате доприноса, јер више од 40.000 фирми у Србији избегава да ихплаћа. Управо је то и довело до пражњења касе Фонда ПИО.

Перић каже да у овом часу још нема проблема с редовним исплатама пензија, али ако степен наплате доприноса додатно падне, 24 милијарде динара сигурно неће бити довољно. А питање је да ли ће држава моћи да издвоји додатни новац да би принадлежности стизале два пута месечно.

– Дуг је по основу неплаћених доприноса до сада нарастао на око 150 милијарди динара, а учешће државе у исплати принадлежности се са 41,5 одсто, колико је износило у децембру 2008, до данас повећало на 46,1 проценат – каже Перић и напомиње да не сме да се дозволи да државна издвајања за пензије буду 50 одсто. – Јер, у том случају се доводи у питање и даље управљање Фондом.

Упитан шта ће ПУПС учинити да до тога не дође, Перић истиче да се већ увелико ради да пензије још више не оптерете државни буџет. Међутим, уколико порезници и даље буду лежерни према послодавцима који нередовно измирују обавезе према Фонду ПИО, проблем ће се додатно закомпликовати.

На питање како ће се наплатити толики дуг од фирми које су у стечају, Перић каже да се зна како се поступа у редоследу наплате дуга поверилаца из стечајне масе. Међутим, није му јасно зашто то није урађено.    

Наш саговорник потврђује да је претходних година пензијски фонд одмах реаговао уколико се утврди да нека од већих фирми два месеца заредом не уплати допринос за пензијско и инвалидско осигурање. На предлог да се ова рупа у каси тог фонда попуни повећањем стопе доприноса, која сада износи 22 одсто, Перић каже да то није најсрећнија мера и да је питање како би послодавци на то гледали. Међутим, чињеница је да би се тиме смањила издвајања из буџета за исплату принадлежности.

Члан Управног одбора Фонда ПИО не гледа похвално ни на одлуку да се великим дужницима који не уплаћују доприносе опрости камата и дозволи да плате само основни дуг, јер се тиме шаље порука онима који редовно плаћају да ће и њима држава опростити ако на време не буду измиривали своје обавезе. На крају се показало да је мало послодаваца искористило ту могућност, закључује Перић.

Јасна Петровић