Српски потенцијал за енергију ветра

По испитивањима Републичког хидрометеоролошког завода, наша земља се убраја у подручја са знатним потенцијалом када је реч о енергији ветра. Изразито ветровита подручја су у Војводини и планински областима јужне и источне Србије углавном изнад 100 до 1.500 метара надморске висине. Пре неколико месеци Агенција за енергетску ефикасност покренула је пројекат мерења потенцијала ветра на три локације: постављени су стубови у Неготину, Великом Градишту и Тителу. Програм ће трајати око годину дана. По завршетку овог пројекта приступиће се изради студије за постављање електроветрењача. На локацији где се покажу најбољи резултати градиће се ветрењаче са могућношћу прикључења на електромрежу.

Како за наш лист каже потпредседник Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачић, уколико се овај пројекат покаже успешним Србији би то донело две велике предности. Наиме, ветрогенератор може да обезбеди електричну енергију за око 1.600 домаћинстава,  која би била јефтинија од оне добијене из термоелектрана или нуклеарних централа. И друго, рад електрана на ветар не производи загађење и штетне утицаје као код нуклеарних и електрана на фосилна горива.

Један од најнеповољнијих аспеката електране на ветар јесте то што се њена производња не може предвидети, па зато удео ветрењача не би требало да пређе 10 одсто укупног енергетског система. Ипак, до сада ниједан ветрогенератор у Србији не даје струју – инвеститори су остајали кратких рукава у Белој Цркви, Ковину, Панчеву и Житишту, подсећа наш саговорник.

Проблем у коришћењу овог чистог извора енергије може настати због одређеног угрожавања екосистема. Тако, на пример, у Шкотској орнитолози, љубитељи природе и грађани траже да се уведе мораторијум на даљу градњу ветрењача. Тамо је највише угрожен орао белорепан, који је већ једном нестао из Шкотске. У појединим областима на овим ветрењачама страда скоро цео годишњи пород орла белорепана. Поједини планински превоји преграђени су ветрењачама и уморне птице које струје ветрова наносе на ове превоје веома често буду просто самлевене у ветрењачама. Исто тако, угрожене су и птице грабљивице али и мочварице, селице, па и голубови. У Шкотској сматрају да би можда страдање било мање да су прво консултовани орнитолози и љубитељи природе у вези са местима за постављање ветрењача. Слично је и у Шпанији, Бугарској, Грчкој...

Околина Вршца са својим честим ветровима налази се на главном правцу миграције гусака, патака, рода, ждралова и других заштићених врста. Да ли тамо постоји студија утицаја на животну средину и каква су решења за миграције птица? Инђија са околином је територија последњих орлова крсташа, а у Ковиљском риту се гнезди велики број рода и птица мочварица. Колика мора да буде раздаљина од заштићеног природног добра као што је Национални парк "Фрушка Гора"? И ко сноси одговорност у случају велике смртности птица на "фармама ветрова"? Све су то питања која траже стручне одговоре пре него што и у Србији заживи производња јефтине и еколошке енергије из ветрогенератора.

Нада Ковачевић

--------------------------------------------------------------------------

Пројекат за четири општине

Вршац – Ако све буде текло по плану, након обављених испитивања, реконструкције мреже за пренос електричне енергије и монтирања опреме, кроз три године ће из фарми ветрењача, подигнутих у вршачкој регији, потећи први киловати струје. О томе су се прошле недеље сагласили председници четири јужнобанатске општине (вршачке, белоцркванске, пландиштанске и алибунарске) и тиме створили највеће инвестиционо подручје у Србији, од око 250.000 хектара. Носилац пројекта је вршачка фирма "Енерго винд". Како каже за наш лист власник и директор ове фирме Бранислав Матић, у овдашњим атарима се планира подизање више фарми, са укупно око 150 ветрењача, које ће, захваљујући снази ветра, производити исто толико мегавата електричне енергије.

Ј. Д.