Биодизел у рукама државе

Чим Србија почне да примењује споразум из Кјота који, између осталог, регулише употребу обновљивих горива, предузеће „Сојапротеин” почеће да производи биодизел. До тада ће се, уместо ове врсте горива, у шидској фабрици правити – јестиво уље.

Производња биодизела ће, како каже у разговору за „Политику” Наталија Курјак, извршни директор у компанији „Викторија група” у чијем саставу послује и „Сојапротеин”, бити од велике користи не само за свих осам предузећа чланица те компаније, већ и за целу државу. А управо од надлежних државних органа зависи да ли ће се у Србији и даље производити зејтин или ћемо прећи на савремену врсту горива.

– Све је у рукама државе. Спремни смо да колико сутра почнемо да правимо биодизел, али претходно извршна власт мора да уради свој део посла, а то је да почне да у пракси примењује оно на шта се обавезала – споразум из Кјота – истиче Наталија Курјак, додајући да „Викторија група” ни у ком случају неће одустати од ове инвестиције вредне 25 милиона евра.

Како не би изгубила уложени новац, ова компанија је одлучила да, док се не створе услови за производњу еколошке врсте горива, прави јестиво уље и извози га у Европску унију. То јој се, каже наша саговорница, вишеструко исплатило. Наиме, према званичним подацима предузећа, прошле године је остварен приход од око 11 милијарди динара, од чега осам милијарди од продаје сопствених производа. Упркос светској економској кризи, сличне резултате чланице „Викторија групе” очекују и у овој години, мада признају да им неће бити лако да понове прошлогодишњи приход од извоза вредан 71 милион евра.

– Од почетка године у пољопривреду смо уложили 70 милиона евра и то на бази репроматеријала. Од тога би корист требало да имају све фирме са којима сарађујемо, а њих је више од 400. Међутим, тренутно смо у фази испитивања тржишта, односно понашања учесника тржишне утакмице. Гледамо како ће се криза даље развијати, а чим осетимо да се ситуација примирила, крећемо у реализацију ранијих пројеката – истиче Наталија Курјак, алудирајући на најаву „Викторија групе” о изградњи фабрике за производњу сојиних протеинских концентрата и изолата у Бечеју.

Тај пројекат је, каже, тренутно замрзнут, али ће, дугорочно гледано, донети велике користи Србији јер у свету само Кинези и Американци имају овакве фабрике.

– Док се то не догоди, фокусираћемо се на извоз у исламске земље, што нам је омогућио „халал” сертификат који нам је недавно доделила Исламска заједница Србије. На тај начин смо добили потврду да наши производи задовољавају шеријатске прописе о здравственој, хигијенској и санитарној исправности хране, тако да производе сада можемо да пласирамо на Блиски исток – објашњава директорка „Викторија групе”.

Проналажење нових тржишта, другим речима, значи да криза неће у великој мери погодити ову компанију. Ипак, „Викторија група” се на време припремила.

– Унутар компаније смо направили својеврсне мере за превазилажење последица кризе. Тако смо, рецимо, формирали предузеће „Викторија логистика” и преко њега складиштимо робу у сопственим силосима. То нам је помогло да знатно уштедимо новац који бисмо морали да издвојимо ако бисмо изнајмљивали складишта – наглашава Наталија Курјак и додаје да је преструктурисањем, као једном од мера против кризе, „Викторија група” добила на брзини, ефикасности и уштеди у транспорту.

У овој компанији задовољни су и владиним мерама за ублажавање последица економске кризе, пре свега најавом о повољним кредитима за куповину домаћих трактора. На тај начин ће, сматрају, пољопривредни произвођачи имати веће приносе, што их може сврстати у потенцијалне партнере „Викторија групе”, која је једна од најбоље позиционираних фирми на Београдској берзи.

Њу, иначе, чине следећа предузећа: „Сојапротеин” и „СП Лабораторија” из Бечеја, „Викторија оил” из Шида, суботички Ветеринарски завод, „Фертил” из Бачке Паланке, „Викторија Логистик” из Новог Сада, као и „Викторија Фосфат” из Босилеграда. Ове фирме запошљавају укупно 1.400 људи, а из пословодства поручују да, упркос кризи, нико неће бити отпуштен, нити ће доћи до смањења плата.

Никола Миковић