Љубав је и имати пријатеље

ИНТЕРВЈУ
У Великој дворани "Сава центра" вечерас у 20.30 сати биће одржана београдска премијера филма "Хадерсфилд" у режији Ивана Живковића.

У продукцији куће "Еyе то еyе" коју су основали глумци Горан Шушљик и Небојша Глоговац, продуценти филма, "Хадерсфилд" је реализован по истоименом драмском тексту Угљеше Шајтинца, који се са успехом изводи на сцени ЈДП-а. У драми о генерацији која покушава да пронађе бољи пут, глумац и продуцент Горан Шушљик тумачи лик Раше, тридесетогодишњака, заљубљеника у поезију, радијског водитеља, неуморног трагача за искреном љубављу и (не)пријатног комшије.

Шта Вас је привукло или натерало да будете продуцент филма "Хадерсфилд"?

Натерало је права реч, јер те некада тера и оно до чега ти је стало. Веровали смо у текст "Хадерсфилда". Резултати рада на представи су нас покренули да покушамо да све то задржимо у времену и другом медију. Филм траје и пружа могућности да се на други начин приђе причи и ликовима, што је био основни мотив.

Колико драмски текст губи или добија при адаптацији за филм?

О томе можемо да теоретишемо. Филм нисмо правили да би га неко поредио са представом. Он има већу вредност, универзалнију од онога од чега смо кренули. Када публика гледа филм на фестивалу у Солуну, она углавном не зна да је он настао по позоришној представи, већ гледа људе у малом граду у Србији које нешто мучи. "Хадерсфилд" је универзални текст, тако смо му приступили и нисмо размишљали да ли он нешто добија или губи "преласком" из позоришта на филм. Чак није било ни калкулација да нешто добро из позоришта пренесемо на филм.

Шта је ново у филму добио лик Раше који тумачите?

Многе колеге су ми рекле да је мој лик доста добио у филму. За Рашу је у филму било више простора, јер се може видети крупан план ока и лица. Задовољан сам што је камера ушла у лице Раше и у његову душу, на неки други начин.

Вашем лику у филму је важна љубав којој је посвећен и због које пати, али и однос са оцем са којим је у сукобу, што је опште место?

Раша доживљава промену и путем лома спознаје да љубав није само оно што немаш, већ је љубав и имати пријатеље. Када себе оспособимо да волимо тек тада можемо да уживамо у љубави. Рашин однос и сукоб са оцем јесте опште место, на којем се заснива много тога, не само у овој причи већ у многим драмским причама и нашем животу. То је цивилизацијска тековина. Том односу нисмо ништа ново дали, само смо констатовали да и очеви и синови морају да се помире једног дана или да никада не пронађу сами себе.

Вашем лику и јунацима филма "Хадерсфилд" су ипак дати будућност и нада?

"Хадерсфилд" је филм о нади. Идеја је била да снимимо филм о постојању наде, без обзира на то кроз шта пролазе наши ликови и шта су њихове борбе са властитим демонима. Водиља нам је била да прикажемо да два главна јунака могу да пронађу један другог. То значи да они имају разлог да наставе да живе и да живот није само оно што нас окружује, или од чега смо садржани, већ да свет можемо да сагледамо у једноставним стварима и односима. То је идеја текста, представе и филма. Нада је врста катарзе коју нуди филм. Не смемо да заборавимо да живот има драгоцености и да се треба борити за њих. "Хадерсфилд" није филм о изгубљеној генерацији, већ о мојој и нашој генерацији која има наде.

Колико је Ваша генерација изгубљена или колико јој је одузето?

Све генерације су изгубљене, не само у Србији. Изгубљени смо рођењем, поготову ако се не пронађемо. Смисао постојања је да човек трага за смислом живота. Тај смисао није ничим предодређен, нити је обећан, као ни срећа, благостање или мир. Углавном је обећано оно супротно. Моја генерација је живела у тешким околностима. Паралелно са тим околностима, наш живот је трајао и нама су се дешавале неке важне ствари: волели смо, ишли у биоскоп и позориште, читали... дакле – живели.

--------------------------------------------------------------------------

Добар гест или поклон

У сарадњи са Народном канцеларијом организоваћете акцију "Ајмо у биоскоп", у оквиру које ће 40.000 младих гледати Ваш филм. Је л′ то начин повратка публике у биоскопе?

То ће бити начин да вратимо оно што је у нашој младости било важно, а то је одлазак у биоскоп са неким ко ти је драг. Ми желимо да вратимо ту дивну навику. Не инсистирамо на томе да чинимо неко невероватно дело. Нужно је да људи схвате да телевизија није право место за гледање филмова, да има нешто привлачно у томе да се млади пар држи за руке у биоскопу и да гледа филм. Ово ће бити указивање да биоскопи и даље постоје. Акција почиње 20. децембра у Дому синдиката у Београду када ће 1.300 младих моћи да погледа "Хадерсфилд". То неће бити обавеза, као када је моја генерација морала да иде у биоскоп и гледа неке филмове. Ово ће бити добар гест или поклон.