Заштита околине поскупљује електране

Србија је пред коначном одлуком да започне изградњу нових „фабрика струје“ – две термоелектране „Колубара Б” и „Никола Тесла 3”. Интерес инвеститора је велики, тврде у Електропривреди Србије, тако да нема сумње да ће се наћи капитал за изградњу ових постројења. С обзиром да у Србији скоро три деценије није изграђен ниједан нови енергетски објекат, као и због нових међународних еколошких стандарда, ЕПС би као инвеститор две термоелектране морао посебно да поведе рачуна о заштити човекове околине.

– Треба имати у виду да сагоревање угља емитује велику количину штетних материја, па ће и термоелектране морати да буду пројектоване тако да емисија тих материја буде минимална или елиминисана – каже за „Политику” консултант за електране Зоран Дицић, који је каријеру започео у „Енергопројекту”, на изградњи Термоелектране „Косово 2”, а као менаџер радио je у фирмама Brown Boveri, General Electric, Ebasco и New York Power Authority (NYPA).

Из искуства у изградњи термоенергетских постројења, избор технологија је врло важан изависи од састава угља, примењивих стандарда, локације електрана и удаљености од великих градова.

– Пре него што ове електране почну да се граде у Србији, требало би рећи да уградња опреме за смањење емисије штетних материја повећава цену електране 25 одсто, поскупљује њено одржавање и смањује њену ефикасност – каже Дицић.

Приликом сагоревања угља емитују се штетнематерије познате као ПМ2.5, угљен-диоксид, оксиди азота, сумпор-диоксид, као и тешки метали (жива, олово и кадмијум) у гасовима, пепелу и шљаци.

– Процена Европске уније је да због ПМ2.5 око 350.000људи превременоумре у земљама-чланицама Уније. Он се сматра и једним од најопаснијих загађивача ваздуха. Најзначајнији извори ПМ2.5 су гасови дизел-мотора, мазут, индустријски процеси и емисија из термоелектрана, пепео од сагоревања угља или прашина коју ветар носи са депоније пепела. Оксиди азота настају због високе температуре сагоревања.У комбинацији са органским испарењем, под утицајем сунца, формирају смог. Оксиди азота,угљен-диоксиди атмосферске падавине формирају „киселу кишу“. Депоније пепела и шљаке могу да затрују подземне воде и угрозе снабдевање пијаћом водом – објашњава Дицић.

Термичко „загађење” у термоелектранама настаје као последица хлађења кондензатора. Од 60 до 65 одсто топлоте произведене у термоелектрани одлази уоколину. Уколико се реке користе као извор расхладне воде, то има негативан утицај на сав живи свет у води.

Дицић каже да се у свету пуно пажње поклањасмањивању или потпуном отклањању ових негативнихефеката и многе регионалне, националне и локалне агенције донеле су бројне препоруке, стандарде и законе за заштиту околине. Уведене су дозвољене количине емисије за критичне загађиваче у индустрији и енергетици. Само у ЕУ постоји више од 10.000 прописа за верификацију.

– Важно је споменути да је онима који емитују мањештетних материја од дозвољеног омогућено да разлику продају на тржишту и за то постоји систем за трговину емисијама. Без обзира на међународне обавезе, Србија је обавезна да заштити своје становништво. Термоелектране морају да се пројектују тако да смање или потпуно елиминишу емисију загађивача – каже Дицић.

Овај стручњак наводи да технологијакоја се сада уграђује у термоелектране у свету омогућава смањење или елиминисање 99 одсто пепела из гасова електране, 96 одсто угљен-диоксида, оксиде азота може дасмањи испод 10 ппм (делова на милион).

За одстрањивање пепела из гасова употребљава се комбинација неколико технологија – центрифугални сепаратори, електростатички отпрашивачи и филтери у форми финих сита.

Постоји неколико техника за отклањање сумпорана бази употребе креча и других алкалних реагенса који редукују сумпор-диоксид на неутралне материјале (гипс). Уклањање оксида азота базирано је на разним техникама сагоревања и убризгавању амонијака у присуству катализатора, што као крајњи продукт даје елементарни азот и воду.

– Наравно да све ово кошта, али је вредно кад је у питању очување животне средине и здравља. Ово је мала цена, ако се узму у обзир неизмерне негативне последице на живот људи који су изложени загађењу – каже Дицић.

М. Бркић