Сенке љубави

Низ нових књига домаћих писаца обележио је ову јесен, било да је о прози или о поезији реч. Пред нама је, међу првима, у издању "Нолита", роман "Сенке минулих љубави" Николе Милошевића, нашег истакнутог књижевног критичара, филозофа, полемичара, есејисте и писца. Реч је о романсираним сећањима, како у краћем поговору пише Јован Попов, из којих упознајемо једног новог Николу Милошевића: делатног меланхолика који ће у роман уврстити своје филозофске и критичке опсервације.

"Сенке минулих љубави", сећање на две године колико је аутор провео на усавршавању у Стразбуру, представљају по Попову чвориште у којем се стичу Милошевићева најдубља интима и његове најтрајније интелектуалне преокупације.

Збирком прича "Десети за молитву" (која, додуше, почиње монодрамом "Сапутник: Доситејев четврти век") у издању "Стубова културе" Миодраг Матицки потврђује своје посебно место у савременој српској прози. Однегована реченица, вешто спроведена идеја у свакој од прича, познати савременици кроз чије се поруке преплићу прошлост и садашњост, показују још једном да је Матицки приповедач ретке топлине, у чијој се прози заиста ужива.

Ново дело познатог романсијера и приповедача Ратка Адамовића, "Скакач" (издавач "Народна књига") сновида је проза, роман који се дешава негде између смрти и живота, корак је ка непознатом и недодирљивом а тако заумно препознатљивом у нашим сновима. "Скакач" је препун симболике, магијског и ритуалног: онога што нас, од рођења па до последњих дана у некој болесничкој соби, са прозором као јединим могућим видом слободе ка којој се тежи, води до милосрђа. Тако ретког а тако неопходног у људској цивилизацији.

У издању "Лагуне" Миомир Петровић је објавио нови роман под насловом "Либанско лето". Главни лик, средовечни архитекта из Србије, долази у Бејрут, "трагом" оца, такође архитекте, који је градио у Либану. Писац је изабрао ово место за радњу сматрајући Левант местом "судара разних религија и култура, сукоба и константне напетости"… у којем јунак покушава да пронађе сопствени идентитет.

"Доћи ћу чудовит" назив је збирке стихова Николе Цинцар Попоског, коју је заједничким снагама објавило више издавача: "Шумадијске метафоре", библиотеке града Београда и "Деспот Стефан Лазаревић" из Младеновца и земунски "Мида Спес". Реч је о новој збирци у којој песник следи траг Момчила Настасијевића и Растка Петровића, како уочава Зоран Милисављевић, и у којој метафизика постаје циљ и сврха поруке коју нам Попоски шаље. Миљурко Вукадиновић у кратком осврту на поезију Николе Цинцар Попоског у овој књизи уочава дубинско промишљање језика, чије бескрајне игре песнику дају могућност да крене ка прапочецима; зато Вукадиновић и подвлачи да је "симболичко обзорје ове поезије врло широко и ’шета’ или ’потања’ у магијске формуле."