Бајден ускоро у Београду

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 2. маја – Амерички потпредседник Џозеф Џо Бајден ће у другој половини овог месеца допутовати у Београд, Приштину и Сарајево. Бела кућа је јуче званично потврдила ту турнеју, којом наговештава повећавање интереса за просторе бивше Југославије, иако их шефица дипломатије Хилари Клинтон није поменула међу спољнополитичким приоритетима Вашингтона.

Биће то, уједно, прва посета високог нивоа из Америке Србији, откако је она поново постала самостална држава, што је несумњиво важан догађај за њихове међусобне везе. Али, већ сажето саопштење о Бајденовој мисији наговештава да њоме неће бити отклоњен главни „камен спотицања”.

А оно гласи: „Потпредседник ће 18. маја отпутовати у југоисточну Европу и посетити Босну и Херцеговину, Србију и Косово. Састаће се с политичким лидерима све три земље, као и са америчким функционерима и војним особљем стационираним у региону. Детаљи потпредседничког пута биће објављени касније”.

Са тако мало речи тврдо је потврђен, заправо, наставак највећег спора на релацији САД – Балкан. Београд се, извесно, не слаже с формулацијом по којој Бајден посећује „три земље”, јер је Косово и по српском и по међународном праву и даље део Србије.

Спор око статуса покрајине ће потрајати, па је утолико занимљивије: шта би долазак „другог човека” хијерархије Вашингтона у Београд – наговештен приликом недавне посете министра спољних послова Вука Јеремића – могао да значи. На делу је, може се рећи, вансеријски експеримент: да две престонице покажу спремност да сарађују где год је то могућно, иако их деле приступи судбини једне од њих – Србије.

Уступци поводом тог кључног питања се не очекују, овом приликом.

Свако ће остати при своме. Америка – да је Косово независна држава, Србија – да је оно и даље њена јужна покрајина.

Обема странама је, међутим, јасно да заједнички стратешки циљ – стабилност Балкана укомпонованог у европске интеграције – не могу остварити без дијалога, у коме ће се, свакако, тежити ка „усаглашеном решењу спорних питања”. Следе, дакле: додатни притисци јаче стране (САД) и принципијелни отпор (Србије) за очување територијалног интегритета.

Бајденова посета не може да оконча спор, али може да ток догађаја усмери ка једном од три правца: да га заоштри, да га ублажи, или да разјашњавање уклопи у „продужена, шира разматрања”, у шта спадају и промењени односи у свету. Поготову – Вашингтона с Москвом, за које је потпредседник САД недавно препоручио „притисак на дугме за нови почетак”. Постоји ли такво „дугме” за америчко-српске односе, загонетка је која ће остати, чини се, и после Бајденове „једнодневне посете” Београду.

Долази ли у обзир подела Косова? Сви поричу такву могућност, што је и ретка тачка сагласности, карактеристике неопходне за „компромис”.

Бајден је познат, иначе, као један од најенергичнијих противника бивше београдске политике, у верзији Слободана Милошевића. Био је међу заступницима америчких (НАТО) војних интервенција у БиХ, као и у пролеће 1999. против бивше СРЈ, поводом косовске кризе, на линији на којој је била и ондашња „прва дама” а сада челница Стејт департмента Хилари Клинтон.

Каква је његова улога као „човека број два”, тек ће се видети. Домети потпредседничке функције овде нису званично далекосежни, али превасходно зависе од доза које им даје шеф државе, сада Барак Обама. „Заменик” претходног председника Џорџа Буша, Ричард Дик Чејни, важио је за једног од најмоћнијих потпредседника у новијој историји САД. Бајден засад наставља да повремено игра улогу државника са склоношћу ка „гафовима”, као кад је, пре неки дан, унео узнемирење, убрзо одозго „смиреном”, изјавом о опасностима од мексичког грипа.

Али… У изјавама за телевизију Си-Би-Ес овдашњи врхунски актери су се потрудили да испоље – усклађеност. Бајден је казао да га Обама „консултује при доношењу битних одлука”.

Председник је рекао да му његова „десна рука” почесто износи „контрааргументе” и „приморава саговорнике да бране своје позиције, што је, на крају крајева, мени врло корисно”. И додао: „Џо се не устеже да ми каже шта мисли”.

Кад је Хилари Клинтон постављења за шефицу дипломатије, познаваоци су предвиђали да ће доћи до сукоба између ње и Бајдена, који се као један од дугогодишњих првака сенатског Комитета за међународне односе сматрао ауторитетом међу демократама у спољној политици. Не зна се шта ће о томе рећи стратешка пракса, али хроничари помињу да се њих двоје „редовно” једном недељно консултују, на заједничком доручку. А Хилари је нагласила да се његово мишљење као спољнополитичког ветерана веома уважава…

Бајден је, иначе, 47. потпредседник САД. Претходно је, од јануара 1973. до јануара 2009. (кад је постао потпредседник) био савезни сенатор из Делавера. Два пута – 1988. када је осумњичен за плагирање и 2008. када га је победник Обама одабрао за „заменика”) безуспешно је конкурисао унутар Демократске партије за председничку номинацију.

У децембру 1972. године супруга и једногодишња кћерка су му погинуле у аутомобилском удесу, приликом предбожићне гужве, док су му два сина повређена. Јуна 1977. оженио се с наставницом Џил Трејси Џекобс (сада 57) и у том браку им је рођена кћерка.

Бајден је по занимању адвокат. Он и породица су римокатоличке вероисповести.

М. Пантелић