Заустављено време

На југу ништа ново. „Сени хероја ходају по дневном светлу и стварније су од живих људи”, како се каже у једној књизи. Од када је генерал Ли потписао капитулацију време је престало да тече. Старе приче се по хиљадити пут препричавају, битке вођене пре сто педесет година још увек трају. Конфедералне униформе су спремне, опране и испеглане висе у старим орманима, јер „југ ће поново устати”. Јужњачки рокери брадати, крупни момци, одевени у кариране фланелске кошуље и исцепане фармерке, наоружани електричним гитарама – чувари су те традиције.

Џејсон Избел, мада не изгледа тако, уредно избријан и коректно одевен, најновији је изданак. Његов нови албум Јаson Isbell & The 400 Unit” трећи је у соло дискографији. Раније је свирао у најбољем актуелном јужњачком бенду Drive-By Truckers”. Написао је неке од њихових најважнијих песама. Outfit” и Danko/Manuel”, на пример.

Мада трећи по реду, Jason Isbell & The 400 Unit” је, на неки начин, његов први прави соло албум. Номинално први, Sirens Of The Ditch” из 2007. године, урађен је са члановима састава Drive-By Truckers”, чији је лидер Патерсон Худ био и продуцент.

Други је снимљен уживо. На репертоару су биле већином старе песме. Овај, недавно издат, представља прави почетак нове каријере.

И даље је, међутим, све по старом. Моћне, наративне песме, у блуз-кантри-соул маниру, са јунацима који су се у њих преселили из Фокнерових романа или прича Фленери О’Конор. Доминанте теме су успомене, патње ратних ветерана и бесперспективност паланачког живота. Кантри-соул ламент cigarettesAndWine”, чији се протагонисти крећу улицама и баровима неке јужњачке вароши, могао би бити музички скор за све погрешне паланачке љубави овог света. Нумера SoldiersGetStrange”, о патњама ветерана из Заливског рата, најбоља је песма о посттрауматском стресном поремећају коју сам чуо. Болна је њена релевантност на овима просторима. Песма Streetlights” говори о догађајима после фајронта, кад треба кренути кући, док успомене и авети прошлости чекају иза првог ћошка.

У Избеловој музици нема манипулације, удварања захтевима тржишта и компромиса са диско правилима. Музика тече на природан и непосредан начин. Џејсон Избел свира рок као што Лионел Меси игра фудбал. Лако, опуштено и слободно. Нема концептуализма ни надреализма. Јужњак свира своју музику.

Чини се, ипак, да је добро, на крају текста, цитирати Томија Ли Џонса. Једном је један новинар констатовао да је његова глума потпуно природна и опуштена. Велики глумац му је одговорио: Син„ко, радим као пас да би ти мислио да је то природно и опуштено.” Чини се да и код Џејсона Избела ствари тако стоје.